У недељу, 26. септембра текуће године, биће одржани савезни избори у Немачкој. Иако се већина аналитичара слаже да будућа немачка влада неће правити драматичне заокрете у својој политици, сама чињеница да након шеснаест година Ангела Меркел напушта канцеларску фотељу овим изборима даје историјски значај.
Такође, немојмо занемарити ни то да је кампања вођена у полу ванредном стању, услед пошасти вируса Ковид 19, тако да то представља још једну специфичност овог изборног процеса. Међутим, без обзира на услове и околности, на крају се увек поставља најважније питање.
Какве резултате можемо очекивати?
Целокупну предизборну кампању у Немачкој обележиле су значајне осцилације у опредељењу немачких бирача, бар према резултатима испитивања јавног мњења. Тачније, последња истраживања значајно се разликују у односу на она вршена пре само пар месеци.
Највеће изненађење свакако представља податак да је на прво место по популарности избио СПД, партија немачких социјал-демократа, са 25% подршке бирача. Друго место, према тим истраживањима, заузеће коалиција ЦДУ-ЦСУ са 21%, а треће Зелени са 16%. Четврту позицију деле Либерали (ФДП) и крајње десна Алтернатива за Немачку (АФД) са по 11 процентних поена, док се за странку екстремне левице (Линке) предвиђа освајање 7% подршке гласача.
Пре само пар месеци социјал-демократе су заузимале тек трећу позицију, иза конзервативне коалиције ЦДУ-ЦСУ канцеларке Ангеле Меркел и партије Зелених. Иначе, популарност Зелених, тада је значајно порасла.
Очекивало се да ће управо они представљати највеће изненађење избора и да ће чак успети да демохришћанима „украду“ очекивану победу. Међутим, за само пар месеци ситуација се драматично променила и то у корист СПД-а.
Свакако да је један од кључних узрока тих осцилација чињеница да су три водеће партије у Немачкој, својим програмима, дубоко зашле у бирачко тело конкуренције. Традиционална подела на левицу и десницу готово да је нестала, а сама Ангела Меркел је у доброј мери одговорна за такву реалност.
Наиме, тренутна канцеларка је успела да, својом понекад више либералном него конзервативном политиком, нанесе значајну штету СПД-у и либералима. Тачније, преузела је део њиховог политичког наратива, па самим тим и одређени проценат њихових традиционалних бирача.
Главни опоненти демо-хришћана, на тај начин, су до те мере скрајнути да су поједини аналитичари доводили у питање чак и опстанка СПД у врху немачке политике. Наравно да је део крајње конзервативних гласача ЦДУ-ЦСУ-а, због претераног „левичарења“ те коалиције, отишао АФД-у, али за Меркелову је то била минимална цена коју је морала платити како би ослабила своје кључне политичке противнике.
Пред крај мандата Меркелова је покушала да исти сценарио наметне и Зеленима. Уочавајући пораст интересовања бирачког тела за еколошка питања, ЦДУ је мењао свој програм усклађујући га са новом реалношћу и потребама бирача.
Самим тим, неретко се чинило да ће демо-хришћани постати горљивији браниоци еколошких принципа од самих Зелених. Међутим, таква стратегија Ангеле Меркел коалицији ЦДУ-ЦСУ, овај пут, није донела очекиване бенефите. Иако је Зеленима у претходних неколико месеци опала подршка, иста није порасла коалицији ЦДУ- ЦСУ, већ СПД-у.
Разлог зашто је то тако можемо пронаћи у две важне чињенице. Прва чињеница нам говори да бирачи у Немачкој ипак више верују да ће еколошку агенду заступати пре социјал-демократе него конзервативци. Самим тим, они бирачи који су напуштали Зелене природно су се окретали СПД-у, а не ЦДУ-ЦСУ. Друга, можда и важнија чињеница, истиче то да су потенцијални гласачи свесни да уколико ЦДУ-ЦСУ добије изборе, канцеларка неће бити Меркелова, већ Армин Лашет.
Наследник досадашње канцеларке на челу ЦДУ очигледно нема њен ауторитет нити довољно снажну харизму да привуче тај део колебљивог бирачког тела. Са друге стране, кандидат за канцелара СПД-а Олаф Шулц успео је у јавности да се етаблира као политичар снажних лидерских карактеристика. На тај начин он се немачким бирачима наметнуо пре Лашета и пре кандидаткиње Зелених Аналене Бербок.
Улога лидера се никако не сме потценити када говоримо о савезним изборима у Немачкој. Традиционално, Немци поштују ауторитет и желе да на челу земље виде јаке личности.
Дуги мандати не само Меркелове већ и Хелмута Кола и Конрада Аденауера говоре у прилог томе. Очигледно су СПД-овци повукли прави потез кандидатуром Олафа Шулца за канцелара. Ради се о човек који поседује значајно политичко искуство.
Уосталом, у тренутној влади Шулц врши функцију министра финансија. Управо та позицији дала му је могућност да располаже финансијским средствима издвојеним за „гашење пожара“ изазваног корона кризом. Вешто користећи ту могућност Шулц је успео да се у јавности наметне као човек од ауторитета, који уме да решава проблеме.
Руководство СПД-а дефинитивно је успело да прочита жеље бирача. Тешка времена захтевају снажне људе. Грађани Немачке у Шулцу препознају неког ко истовремено доноси одлучност и континуитет, а у односу на конкуренте дефинитивно има највише ауторитета.
Зато је сасвим реално да ће тај део бирача, који се још увек двоуми, поверење поклонити пре снажном лидеру него што ће гравитирати идеологији. Мада, никако немојмо заборавити оно што смо већ поменули.
Осцилације у истраживањима јавног мњења су обележиле ову изборну кампању у Немачкој. Зато, неће бити ништа чудно, ако се у недељу деси неки нови преокрет, поготово када су у питању позиције три водеће немачке партије.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде.
Srđan Graovac: Ujedinjenje Rusije i Belorusije je ponovo tema
Преузмите андроид апликацију.
