Od ponovnog dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih institucija u Prištini bezbednosne prilike u južnoj srpskoj pokrajini dodatno su pogoršane.
Svedoci smo, u prethodnih nekoliko meseci, brojnih upada specijalnih albanskih snaga na sever Kosmeta sa ciljem da se tamošnje srpsko stanovništvo zastraši i protera. Pitanja registarskih tablica, dokumenata ili sutra nečeg drugog samo su traženje razloga za konačni obračun vlasti u Prištini sa lokalnim Srbima.
Pošto Kurti pokazuje sve više odlučnosti u nameri da istraje na upotrebi sile, bez obzira što bi to imalo dalekosežne posledice, ne možemo, a da se ne zapitamo, može li iko obuzdati Kurtija? Odnosno, hoćemo li svedočiti novom ratnom zapletu na KiM koji bi mogao da zapali čitav region?
Na prvom mestu moramo se pomiriti sa tim da Kurti ne blefira. Da, on je zaista spreman i raspoložen da započne rat.
I to ne samo kako bi skrenuo pažnju albanske javnosti sa nesposobnosti svoje vlade, sa katastrofalnih ekonomskih prilika i restrikcija struje koje se svakodnevno sprovode na Kosmetu, već zbog toga što u tome vidi jedini način da natera Zapad da reaguje. Nažalost, izgleda da Kurti u nekom novom ratnom zapletu vidi šansu da ponovo mobilišu SAD i EU kako bi se izvršio jedinstven i odlučan pritisak na Beograd da prizna nelegalnu secesiju kosovskih Albanaca.
Kako sad stvari stoje na Zapadu ne postoji raspoloženje da se takva politika Kurtija podrži. SAD i EU zauzete su ratom u Ukrajini i ne odgovara im otvaranje još jednog fronta na Balkanu. Možda to ponajbolje možemo uočiti kroz jasnu podršku američkih zvaničnika Otvorenom Balkanu i ideji regionalnog povezivanja nasuprot konfrontaciji.
Međutim, to i dalje ne znači da Kurti neće samoinicijativno pokrenuti akciju na severu Kosmeta.
Iako je svestan da za tako nešto nema podršku zvanične politike SAD, Kurti polaže nade u uticajne pojedince unutar američkog establišmenta, a koji imaju drugačije mišljenje. Odnosno, moramo biti svesni da ima onih američkih službenika koji su duboko povezani sa albanskim lobijem i koji smatraju da Srbiju upravo preko Kosmeta treba dodatno pritisnuti. Naravno, konačni cilj tih centara moći na Zapadu je da Beograd uvede sankcije Rusiji i priznala samoproklamovanu nezavisnost svoje južne pokrajine.
Upravo ti pojedinci, ti nezvanični centri moći, u ovom trenutku su Kurtijevi glavni saveznici. Vođa Samoopredeljenja osluškuje njihovo mišljenje i ukoliko bi dobio „mig“ sa te strane, sasvim izvesno bi se upustio u oružanu akciju na severu. Da, svestan je Kurti posledica. Svestan je da bi to izazvalo krvoproliće i da bi Beograd morao da reaguje. Svestan je i da njegove snage nemaju kapaciteta da se odupru srpskim trupama. Međutim, ništa od toga nije mu ni važno.
Kurti veruje da bi u slučaju da se Beograd umeša to bio okidač za reakciju NATO-a i da bi ponovo uspeo da okrene ceo politički Zapad protiv Srbije. Tačnije, da bi u toj situaciji zapadna diplomatija reagovala po inerciji i podržala „nezavisno kosovo“, kao svoje „čedo“.
Ukoliko se to pak ne bi desilo, ukoliko bi Zapad odbio da ga podrži, to bi svakako bio njegov poraz. Međutim, Kurti očigledno procenjuje da njegovi sunarodnici zbog toga ne bi trpeli dramatične posledice. Odnosno, NATO bi sprečio svako eventualno delovanje srpskih oružanih snaga i situaciju bi se veoma brzo vratila na pređašnje stanje. Albanci su dugogodišnji saveznici Zapada i teško da bi kao takvi trpeli značajniju štetu.
Međutim, to ne znači i da bi se i Kurti provukao. U ovakvom scenariju on bi se našao pod snažnim pritiskom Zapada, zbog samoinicijativnog delovanja. U tom slučaju njegova dalja politička sudbina zavisila bi od odlučnosti američkih zvaničnika da ga kazne i mogućnosti tih uticajnih pojedinca unutar američkog establišmenta da ga zaštite. Ukoliko bi ovi prvi nadvladali, što je verovatniji scenario, premijer privremenih institucija bi morao odstupiti.
Doduše, odlazak sa vlasti je nešto što on svakako neće doživeti tragično, jer je i to u prošlosti već okusio.
Sa druge strane, njegova popularnost trenutno je u konstantnom padu. Samim tim, Kurti zna da ukoliko nešto ne učini i nekim radikalnim potezom ne promeni taj negativan trend, pad sa vlasti mu svakako sleduje.
Upravo zato Kurti je bliže tome da sve stavi na kocku i krene u akciju, kako zbog nacionalnih, tako i zbog unutrašnjih političkih potreba.
Deluje da ga u tom naumu više niko ne može sprečiti sem negativnog mišljenja svih, i zvaničnih i nezvaničnih vašingtonskih centara moći. Jer, ukoliko dobije podršku makar jednih, i to samo prećutnu, Kurti se neće puno kolebati. Krvave strane balkanske istorije ponovo će se pisati.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
