Од поновног доласка Аљбина Куртија на чело привремених институција у Приштини безбедносне прилике у јужној српској покрајини додатно су погоршане.
Сведоци смо, у претходних неколико месеци, бројних упада специјалних албанских снага на север Космета са циљем да се тамошње српско становништво застраши и протера. Питања регистарских таблица, докумената или сутра нечег другог само су тражење разлога за коначни обрачун власти у Приштини са локалним Србима.
Пошто Курти показује све више одлучности у намери да истраје на употреби силе, без обзира што би то имало далекосежне последице, не можемо, а да се не запитамо, може ли ико обуздати Куртија? Односно, хоћемо ли сведочити новом ратном заплету на КиМ који би могао да запали читав регион?
На првом месту морамо се помирити са тим да Курти не блефира. Да, он је заиста спреман и расположен да започне рат.
И то не само како би скренуо пажњу албанске јавности са неспособности своје владе, са катастрофалних економских прилика и рестрикција струје које се свакодневно спроводе на Космету, већ због тога што у томе види једини начин да натера Запад да реагује. Нажалост, изгледа да Курти у неком новом ратном заплету види шансу да поново мобилишу САД и ЕУ како би се извршио јединствен и одлучан притисак на Београд да призна нелегалну сецесију косовских Албанаца.
Како сад ствари стоје на Западу не постоји расположење да се таква политика Куртија подржи. САД и ЕУ заузете су ратом у Украјини и не одговара им отварање још једног фронта на Балкану. Можда то понајбоље можемо уочити кроз јасну подршку америчких званичника Отвореном Балкану и идеји регионалног повезивања насупрот конфронтацији.
Међутим, то и даље не значи да Курти неће самоиницијативно покренути акцију на северу Космета.
Иако је свестан да за тако нешто нема подршку званичне политике САД, Курти полаже наде у утицајне појединце унутар америчког естаблишмента, а који имају другачије мишљење. Односно, морамо бити свесни да има оних америчких службеника који су дубоко повезани са албанским лобијем и који сматрају да Србију управо преко Космета треба додатно притиснути. Наравно, коначни циљ тих центара моћи на Западу је да Београд уведе санкције Русији и признала самопрокламовану независност своје јужне покрајине.
Управо ти појединци, ти незванични центри моћи, у овом тренутку су Куртијеви главни савезници. Вођа Самоопредељења ослушкује њихово мишљење и уколико би добио „миг“ са те стране, сасвим извесно би се упустио у оружану акцију на северу. Да, свестан је Курти последица. Свестан је да би то изазвало крвопролиће и да би Београд морао да реагује. Свестан је и да његове снаге немају капацитета да се одупру српским трупама. Међутим, ништа од тога није му ни важно.
Курти верује да би у случају да се Београд умеша то био окидач за реакцију НАТО-а и да би поново успео да окрене цео политички Запад против Србије. Тачније, да би у тој ситуацији западна дипломатија реаговала по инерцији и подржала „независно косово“, као своје „чедо“.
Уколико се то пак не би десило, уколико би Запад одбио да га подржи, то би свакако био његов пораз. Међутим, Курти очигледно процењује да његови сународници због тога не би трпели драматичне последице. Односно, НАТО би спречио свако евентуално деловање српских оружаних снага и ситуацију би се веома брзо вратила на пређашње стање. Албанци су дугогодишњи савезници Запада и тешко да би као такви трпели значајнију штету.
Међутим, то не значи и да би се и Курти провукао. У оваквом сценарију он би се нашао под снажним притиском Запада, због самоиницијативног деловања. У том случају његова даља политичка судбина зависила би од одлучности америчких званичника да га казне и могућности тих утицајних појединца унутар америчког естаблишмента да га заштите. Уколико би ови први надвладали, што је вероватнији сценарио, премијер привремених институција би морао одступити.
Додуше, одлазак са власти је нешто што он свакако неће доживети трагично, јер је и то у прошлости већ окусио.
Са друге стране, његова популарност тренутно је у константном паду. Самим тим, Курти зна да уколико нешто не учини и неким радикалним потезом не промени тај негативан тренд, пад са власти му свакако следује.
Управо зато Курти је ближе томе да све стави на коцку и крене у акцију, како због националних, тако и због унутрашњих политичких потреба.
Делује да га у том науму више нико не може спречити сем негативног мишљења свих, и званичних и незваничних вашингтонских центара моћи. Јер, уколико добије подршку макар једних, и то само прећутну, Курти се неће пуно колебати. Крваве стране балканске историје поново ће се писати.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
