Još tokom Bajdenove junske posete Evropi, za 15. jul 2021. godine u Vašingtonu, zakazan je njegov bilateralni sastanaka sa Angelom Merkel. Nemačkoj kancelarki to je poslednja poseta SAD-u, jer posle šesnaestogodišnjeg uspešnog bavljenja politikom, odnosno nakon septembarskih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, ona napušta političku scenu.
Odlazak ove istaknute liderke svakako predstavlja značajan događaj kako za njenu zemlju tako i za svetsku politiku.
Međutim, udubimo li se u posledice tog događaja, uočićemo da će njeno povlačenje izazvati više fasadne nego suštinske promene.
Nikako ne smemo zaboraviti da je Nemačka poznata po kontinuitetu, odnosno po tome da se vlasti menjaju, ali se dramatični zaokreti u njenoj spoljnoj ili unutrašnjoj politici ne dešavaju.
Od ovog sastanka očekivanja nisu bila prevelika.
Zato, ni od ovog sastanka očekivanja nisu bila prevelika i to ne zbog toga što je predsednik SAD razgovarao sa kancelarkom, čiji mandat traje tek još koji mesec, već zato što će i njen naslednik zadržati isti politički kurs.
Nemačka je snažno vezana za svog prekookeanskog saveznika i bilo kakve epohalne promene u odnosu između te dve države mogu pre biti uzrokovane delovanjem iz Vašingtona nego iz Berlina.
Uostalom, mandat Donalda Trampa je najbolja potvrda te teze, a razloge zašto je to tako, možemo pronaći u skorijoj istoriji.
Uticaj SAD u Evropi je ogroman.
Uticaj SAD u Evropi, još od Drugog svetskog rata je ogroman, a posebno u Nemačkoj. Američka vojska je u Nemačku došla 1945. godine gde je ostala do danas.
Čitava posleratna, odnosno postnacistička politička elita te zemlje stvarana je pod presudnim uticajem američkih obaveštajno – bezbednosnih struktura.
Držeći u rukama dosijee koji svedoče o delovanju pojedinih nemačkih građana u vreme nacizma, Amerikanci su presuđivali ko može, a ko ne može da se bavi politikom.
Stvarana je, na taj način, jedna nova nemačka politička elita snažno vezana ili bolje rečeno potpuno zavisna od američkog uticaja.
Vojna moć Bundesvera je marginalizovana, a politički uticaj Berlina postao krajnje uslovljen podrškom iz Vašingtona.
Nemačka je danas pre svega ekonomska sila.
Zato je Nemačka danas dominantna sila na Starom kontinentu, ali pre svega u ekonomskom smislu. Politička moć te zemlje nije ni blizu njene privredne snage.
Šta više, vreme je pokazalo da bez američke zaleđine Nemci nemaju autoritet da nametnu politička rešenja ni u sopstvenom dvorištu.
Najbolji primer za to je Balkan i pregovarački proces između Beograda i Prištine. Od momenta kada su SAD, pod Trampovim vođstvom, prestale da pružaju bezrezervnu podršku briselskom dijalogu, taj proces se nalazi u permanentnoj blokadi.
Jedini način da nemačka ojača svoj politički značaj nalazi se u tome, da njene političke elite konačno iskorače iz senke moćnog prekookeanskog „brata“ i pokušaju da sa svojim evropskim partnerima gradi samostalnu političku agendu.
Naravno, uzevši sve pomenuto u obzir, to je malo verovatno. Pogotovo sada kada u Beloj kući nije Tramp, odnosno neko ko nema nimalo sluha za potrebe političkih krugova u Berlinu.
Dolazak Džozefa Bajdena vraća američku politiku na stari kolosek. Evropa, pa samim tim i Nemačka, ponovo će biti američki najbliži saveznik.
Berlin će usaglašavati svoju politiku sa željama Vašingtona, a za uzvrat nemačka će dobiti „američki malj“ da njime ojača svoj slabašni politički uticaj na Starom kontinentu.
Nesuglasice oko Severnog toka 2.
Zato nesuglasice oko Severnog toka 2 ili razmimoilaženja oko politike prema Kini ne treba shvatati kao prelomni momenat u odnosu dva saveznika.
Pre svega to su tačke neslaganja, gde će se obe strane pogađati. Americi je trenutno bitnije da Nemačka sledi njenu strategiju suzbijanja Kine, tako da će na realizaciju Severnog toka 2, ipak, zažmuriti.
Nemačkoj je, sa druge strane, izuzetno važno da SAD pruže bezrezervnu podrške Evropskoj Uniji.
Za zvanični Berlin, projekat evropskog jedinstva ima strateški, ekonomski i politički značaj, a najlakši način za njegovu realizaciju Nemci vide kroz podršku iz Vašingtona.
Mnogo toga još uvek povezuje SAD i Nemačku, tako da značajnije promene u njihovom odnosu ne treba očekivati.
Epilog sastanak Bajdena i Merkelove, sa pregršt formalnosti i bez spektakularnih saopštenja, samo je potvrda te teze.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca, možete pročitati ovde.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
