Почетна > Блог
Блог Србија

Срђан Граовац: Злоупотреба Сребренице у политичке сврхе

Јула и ове 2021. године у Меморијалном центру Сребреница – Поточари, обележена је годишњица злочина почињеног над локалним муслиманским становништвом. Поред исказаног пијетета невиним жртвама и подсећања да се злочин не сме заборавити, морамо се осврнути на увек присутну, а данас можда више него икад заступљену, политизацију тог трагичног догађаја.
Фото: Градске инфо

Наиме, у данима уочи комеморације жртвама у Сребреници, у Црној Гори и јужној српској покрајини Косову и Метохији, донете су резолуције поводом поменутог злочина.

Нажалост, и једна и друга резолуција, између осталог, имају и дубоку политичку конотацију.

Албанске политичке структуре покушавају да ојачају своју преговарачку позицију.

Албанске политичке структуре у Приштини покушале су да доношењем резолуције ојачају позиције у преговарачком процесу са Београдом.

Албанци константно намећу наратив о томе да је Србија одговорна за геноцид на Космету и то не само деведесетих година прошлог века, него чак и у XIX столећу.

Аналогно томе, чинећи тај најтежи злочин над Албанцима, Србија је трајно изгубила свако право на своју јужну покрајину, а међународна заједница то треба само да констатује.

Пошто ту тезу, не успевају да наметну у глобалним политичким центрима, односно нико релевантан је не узима за озбиљно, Албанци сада покушавају да преко усвајања Резолуције о Сребреници, на један крајње перфидан начин, провуку и свој већ поменути наратив о Србима као геноцидном народу.

Неоспорна је жеља Мила Ђукановића да на овој теми изазове раскол у коалицији на власти.

У Црној Гори, за разлику од Косова, где то поприма стратешки карактер, усвајања Резолуције о Сребреници има чисто дневно – политичку намену.

Наиме, црногорски парламент се о томе већ изјашњавао и једину сврху поновног покретања тог питања можемо пронаћи у жељи Мила Ђукановића да на тој теми изазове раскол у коалицији на власти.

Срећом по њега у томе је у доброј мери и успео. Климава владајућа већина, након отварања овог питања, остала је паралисана.

Међутим, нису ово једини примери злоупотребе Сребренице у политичке сврхе. Бошњачка елита то чини већ годинама, практично од завршетка рата у Босни и Херцеговини.

Покушај да се Република Српска представи као геноцидна творевина.

Инсистирањем  да се тај злочин окарактерише као геноцид, Бошњаци покушавају да међународној заједници наметну политичку аналогију сличну албанској. Наиме, њихова стратегија, чији циљ је унитаризација БиХ, почива на следећем наративу.

У Сребреници се догодио геноцид, а Међународни суд правде у Хагу је војно – полицијске снаге Републике Српске означио одговорним за тај злочин. Следствено томе, Република Српска је геноцидна творевина чије укидање представља цивилизацијску тековину.

Нестанком Републике Српске, БиХ би постала унитарна држава, што би већинском Бошњачком народу обезбедило апсолутну политичку доминацију.

Није случајно што је баш ове године питање Сребренице подигнуто на пијадестал регионалне јавности.

Очигледно су политичке елите у Сарајеву и Приштини закључиле да је прави, а можда и последњи тренутак, да своје циљеве спроведу у дело.

Наговештаји да ће се ова тема веома брзо наћи на дневном реду међународне заједнице.

Велика очекивања, код Бошњака и Албанаца, појавила су се након избора Џозефа Бајдена за председника САД. Блиски сарадници новог америчког  председника, па и он сам, важе за наклоњене албанским и бошњачким интересима.

Међутим, ни пола године након промена у Белој кући нисмо имали неку снажнију иницијативу нове америчке администрације на Балкану.

Зато ову „поплаву“ резолуција о Сребреници морамо сагледавати и кроз призму покушаја да се скрене пажња западних центара моћи на наш регион.

Истовремено, тиме се појачава притисак на Србију по питању Космета, али и све извесније актуелизације проблема унутрашњег преуређења БиХ.

Свакако, то су два најважнија питања за стабилност Балкана, а појачана реторика у вези Сребренице можда баш наговештава да ће се те теме веома брзо наћи на дневном реду међународне заједнице.

 

 

Аутор: Срђан Граовац

 

 

Ставови изнешени у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Преузмите андроид апликацију