Jula i ove 2021. godine u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari, obeležena je godišnjica zločina počinjenog nad lokalnim muslimanskim stanovništvom. Pored iskazanog pijeteta nevinim žrtvama i podsećanja da se zločin ne sme zaboraviti, moramo se osvrnuti na uvek prisutnu, a danas možda više nego ikad zastupljenu, politizaciju tog tragičnog događaja.
Naime, u danima uoči komemoracije žrtvama u Srebrenici, u Crnoj Gori i južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, donete su rezolucije povodom pomenutog zločina.
Nažalost, i jedna i druga rezolucija, između ostalog, imaju i duboku političku konotaciju.
Albanske političke strukture pokušavaju da ojačaju svoju pregovaračku poziciju.
Albanske političke strukture u Prištini pokušale su da donošenjem rezolucije ojačaju pozicije u pregovaračkom procesu sa Beogradom.
Albanci konstantno nameću narativ o tome da je Srbija odgovorna za genocid na Kosmetu i to ne samo devedesetih godina prošlog veka, nego čak i u XIX stoleću.
Analogno tome, čineći taj najteži zločin nad Albancima, Srbija je trajno izgubila svako pravo na svoju južnu pokrajinu, a međunarodna zajednica to treba samo da konstatuje.
Pošto tu tezu, ne uspevaju da nametnu u globalnim političkim centrima, odnosno niko relevantan je ne uzima za ozbiljno, Albanci sada pokušavaju da preko usvajanja Rezolucije o Srebrenici, na jedan krajnje perfidan način, provuku i svoj već pomenuti narativ o Srbima kao genocidnom narodu.
Neosporna je želja Mila Đukanovića da na ovoj temi izazove raskol u koaliciji na vlasti.
U Crnoj Gori, za razliku od Kosova, gde to poprima strateški karakter, usvajanja Rezolucije o Srebrenici ima čisto dnevno – političku namenu.
Naime, crnogorski parlament se o tome već izjašnjavao i jedinu svrhu ponovnog pokretanja tog pitanja možemo pronaći u želji Mila Đukanovića da na toj temi izazove raskol u koaliciji na vlasti.
Srećom po njega u tome je u dobroj meri i uspeo. Klimava vladajuća većina, nakon otvaranja ovog pitanja, ostala je paralisana.
Međutim, nisu ovo jedini primeri zloupotrebe Srebrenice u političke svrhe. Bošnjačka elita to čini već godinama, praktično od završetka rata u Bosni i Hercegovini.
Pokušaj da se Republika Srpska predstavi kao genocidna tvorevina.
Insistiranjem da se taj zločin okarakteriše kao genocid, Bošnjaci pokušavaju da međunarodnoj zajednici nametnu političku analogiju sličnu albanskoj. Naime, njihova strategija, čiji cilj je unitarizacija BiH, počiva na sledećem narativu.
U Srebrenici se dogodio genocid, a Međunarodni sud pravde u Hagu je vojno – policijske snage Republike Srpske označio odgovornim za taj zločin. Sledstveno tome, Republika Srpska je genocidna tvorevina čije ukidanje predstavlja civilizacijsku tekovinu.
Nestankom Republike Srpske, BiH bi postala unitarna država, što bi većinskom Bošnjačkom narodu obezbedilo apsolutnu političku dominaciju.
Nije slučajno što je baš ove godine pitanje Srebrenice podignuto na pijadestal regionalne javnosti.
Očigledno su političke elite u Sarajevu i Prištini zaključile da je pravi, a možda i poslednji trenutak, da svoje ciljeve sprovedu u delo.
Nagoveštaji da će se ova tema veoma brzo naći na dnevnom redu međunarodne zajednice.
Velika očekivanja, kod Bošnjaka i Albanaca, pojavila su se nakon izbora Džozefa Bajdena za predsednika SAD. Bliski saradnici novog američkog predsednika, pa i on sam, važe za naklonjene albanskim i bošnjačkim interesima.
Međutim, ni pola godine nakon promena u Beloj kući nismo imali neku snažniju inicijativu nove američke administracije na Balkanu.
Zato ovu „poplavu“ rezolucija o Srebrenici moramo sagledavati i kroz prizmu pokušaja da se skrene pažnja zapadnih centara moći na naš region.
Istovremeno, time se pojačava pritisak na Srbiju po pitanju Kosmeta, ali i sve izvesnije aktuelizacije problema unutrašnjeg preuređenja BiH.
Svakako, to su dva najvažnija pitanja za stabilnost Balkana, a pojačana retorika u vezi Srebrenice možda baš nagoveštava da će se te teme veoma brzo naći na dnevnom redu međunarodne zajednice.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
