Након Макронове посете Кини коментари пљуште, а прашина подигнута на Западу никако да се слегне.
Наравно да је посета француског председника Кини изазвала посебну пажњу светске јавности. Нема сумње да би то и раније био значајан дипломатски догађај, а камо ли данас у више него деликатним међународним околностима. Међутим, исход те посете не само да је разочарао, него је и разбеснео добар део западне јавности тако да се у тамошњим медијима могу наћи и наслови који говоре да је Макрон у Кини „направио будалу од себе“.
Нема сумње да Макранова посета није испунила свој кључни циљ, а то је да пољуља то чврсто партнерство између Сија и Путина манифестовано на њиховом последњем састанку у Москви. Додуше, било је то илузорно и очекивати. Нема Макрон ни ту дипломатску вештину, а камо ли утицај да тако нешто учини. Међутим, без обзира што се није очекивао Макронов велики тријумф у Пекингу, свакако се није очекивало ни да ту своју дипломатску акцију искористи за отворену критику ЕУ и њеног односа према САД.
Наиме, Макрон је јасно изнео став да Европа мора смањити зависност од става свог прекоокеанског старијег брата у политици према Кини.
Такође, да Стари континент мора сачувати своју стратешку аутономију и да би за Европу најгоре било да буде сведена на беспоговорног следбеника америчке спољне политике. Предуслов да би се једна таква ситуација избегла, по његовом мишљењу, је прављење европске стратегије за горућа глобална питања и јачање војно-индустријских капацитета на континенту.
Да је у било ком другом случају председник француске изјавио овако нешто, можда се на то нико не би ни осврнуо. Уосталом он је већ говорио о неопходности формирања европских оружаних снага и проглашавао је НАТО клинички мртвим. Међутим, у садашњим околностима, током посете земљи која се сматра кључним противником Запада, овакве критике упућене америчком односу према ЕУ, у атлантистичким круговима, доживљене су као глупост и увреда.
Нема сумње да је Макрон рекао истину. Уосталом, захваљујући ескалацији рата у Украјини тај вазални однос Европе према Вашингтону само је постао очигледнији.
Међутим, нити је Макрон указао на то како се та реалност може мењати, нити тренутно постоје било какве назнаке да се ту ишта може учинити. Шта више, челични загрљај Американаца временом постаје само јачи. Бајденова недавна посета Пољској свима је јасно ставила до знања, да САД немају намеру допустити било какву стратешку аутономију Старом континенту.
Пољска је нови амерички најважнији савезник у Европи. Кључни део бедема који се гради према Русији и који ће сачињавати и друге земље бившег Варшавског пакта. За те државе „нове Европе“ САД су једини гарант безбедности и тога да више неће потпасти под руски утицај. За њих, европска безбедносна политика не постоји без залеђине из Вашингтона.
Међутим, није такво расположење само у Источној и Средњој Европи.
Чак ни на Западу континента, тамо где је „стара Европа“ , изузев Макрона нико више ни не помиње сопствену безбедносну политику. Немачка, економски мотор Европе, није се одлучила да модернизацију своје армије врши преко европских компанија, него америчког војно-индустријског комплекса. Тиме је јасно ставила до знања, и Француској и осталима, шта мисли о сувереној европској безбедносној политици.
Због свега наведеног Макронове поруке из Кине можемо тумачити искључиво као обраћање домаћој јавности, пред којом француски председник жели да покаже снагу и ауторитет. Зна Макрон да су Французи поносни на своју славну историју и да им импонује лидер, чија реч се чује и уважава у свету. Зато је његова посета Кини имала задатак да га представи не само као француског, већ европског лидера. Уосталом, у тренутку када му је земља дубоко уздрмана пензионом реформом, скретање пажње на спољнополитички план и није била лоша идеја.
Међутим, проблем је што та његова посета Пекингу није дала никакве конкретне и значајне резултате.
Кина ни за милиметар није променила свој став према Русији, док су његове поруке у западним медијима доживљене не као лидерске и визионарске, већ у најмању руку као штетне, па чак и будаласте.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
