Након повлачења Срба из косметских институција било је и више него јасно да се ситуација у јужној српској покрајини драматизује.
Наиме, одбијање албанских политичких структура да формирају Заједницу српских општина (ЗСО), представљало је константно кршење Бриселског споразума. Међутим, кап која је прелила чашу и натерала Србе да напусте покрајинске институције није била то готово десетогодишње ишчекивање да потписано у Бриселу буде и спроведено у дело, већ насиље које Курти и његови саучесници непрекидно спроводе над тамошњим Србима.
Фокус пажње Аљбина Куртија усмерен је на север Космета из једног једноставног разлога, а то је жеља да се разбије то најјаче и најкомпактније упориште српске заједнице на КиМ. Наиме, Курти је свестан да се Срби јужно од Ибра налазе у енклавама, окружени Албанцима, и да је њихов маневарски простор и више него сужен. Међутим, Срби на северу су нешто сасвим друго. Компактни, добро организовани и директно ослоњени на ужу Србију, они представљају политичко средиште борбе српског народа за опстанака на КиМ.
Самим тим, да би „сломио“ Србе на Космету Курти прво мора уништити њихово најјаче упориште, а то је „север“.
Предуслов да у томе и успе, јесте да разбије Српску листу, као центар окупљања, самоорганизовања и самоодбране српског народа на Космету. Управо зато, претходних недеља постали смо сведоци бруталне репресије коју Куртијеве снаге спроводи над косметским Србима.
Хапшења бивших полицајаца који су напустили приштинске институције, информације о постојању спискова на којима су десетине косметских Срба оптужених за ратне злочине или наводне криминалне радње, ништа је друго него део стратегије застрашивања и разбијања јединства Срба на том простору. Наиме, Курти на овај начин шаље директну претећу поруку сваком „непослушном“ Србину, да се веома лако може наћи на његовом списку или у албанском казамату, уколико се само усуди да му се супротстави.
Истовремено, Курти у приштинску владу увлачи њему лојалне Србе попут Раде Трајковић и Ненада Рашића, који имају задатак да одиграју улогу „доброг полицајца“ у процесу дисциплиновања Срба на северу покрајине.
Наиме, Курти очигледно рачуна да би се након протеривања и затварања истакнутих Срба на северу, бар део застрашеног српског становништва, окренуо Трајковићки и Рашићу. Тиме би његов утицај на северу покрајне бар делимично порастао, што би за албански фактор била значајна победа. Такође, уколико би оваквим насилним акцијама успео да подели Србе на оне који су за директан оружани отпор и оне који су за тактички, мудрији, приступ према Куртијевим мерама његов успех би био значајно већи.
Управо зато Курти и Османи су одложили изборе у северним општинама, планиране у децембру, за април наредне године. И није на такву одлуку утицао једино притисак Запада, који такође не треба занемарити, него чињеница да на њихове изборе нико не би изашао. Самим тим, то би за албанске власти у Приштини био само још један политички пораз. Овако, дали су себи времена да своју насилну стратегију сејања подела међу Србима на северу покрајине постепено спроведу у дело.
Што је најгоре, сада делује да су и западне силе прихватиле ову Куртијеву тактику. Није тајна да су и њима Срби на северу „кост у грлу“.
Неко кога сматрају реметилачким фактором у њиховом пројекту стварања независног Косова. Тамошњи Срби, за њих су продужена рука Београда и самим тим њихово „сламање“ и стављање под контролу приштинских власти је и више него добродошло.
Зато, можемо закључити да у наредном периоду Србе на Космету чекају паклени изазови. Неминовно ће се суочити са све јачим терором Куртијеве солдатеске, на шта ће КФОР, ЕУЛЕКС и целокупна западна јавност остати неми. На тај начин САД и ЕУ ће Куртију дати време да свој наум спроведе у дело, дубоко свесни да на тај начин истовремено врше притисак и на Београд, да покаже „кооперативност“ према њиховим плановима за Космет.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
