Eskalacija krize u Bosni i Hercegovini predstavlja konstantnu pretnju po regionalnu stabilnost Balkana, a pitanje unutrašnjeg uređenja te zemlje generator je te krize.
Sve se više čini da taj problem postaje nerešiva enigma, kako za strane, tako i domaće političke činioce. Višednevni pregovori u Neumu pod patronatom uglednih zapadnih diplomata, Metjua Palmera i Angeline Ajnhorst, upravo su predstavljali pokušaj da se jedan segment tog unutrašnjeg sukoba razreši, a to je bošnjačko – hrvatski spor oko izbornog zakona.
Nije tajna da su Hrvati nezadovoljni svojom pozicijom u BiH. Sama činjenica da su dovedeni u situaciji da im Bošnjaci biraju člana predsedništva BiH predstavljala je povod za otpočinjanje oštrog bošnjačko – hrvatskog političkog sukoba.
Hrvati insistiraju na izmenama izbornog zakona kojima bi svaka mogućnost da Bošnjaci biraju njihove političke predstavnike bila trajno isključena.
Tačnije, zalažu se za jednu hrvatsku izbornu jedinicu u kojoj bi se birao hrvatski član predsedništva. Za Bošnjake, sa druge strane, takvo rešenje je neprihvatljivo. Jer, po mišljenju njihovih političkih predstavnika, time se daje primat nacionalnom nad građanskim.
Suštinski, ono što Bošnjacima zaista smeta jeste to što bi se prihvatanjem hrvatskih zahteva otvorio put stvaranju trećeg entiteta u BiH. Pošto Bošnjaci teže ukidanju entiteta generalno, a ne stvaranju novih, insistiranje na građanskom principu predstavlja ništa drugo do njihovu strategiju unitarizacije BiH. Konačni cilj takve bošnjačke politike svodi se na to da putem brojčane nadmoći ostvare i političku dominaciju u toj zemlji.
Uzevši u obzir te dijametralno suprotne stavove dve strane, bilo je teško za očekivati da će pregovori u Neumu dati bilo kakve značajnije rezultate.
I za Bošnjake i za Hrvate to je pitanje strateške politike, a ne samo taktike. Zato su i jedni i drugi bespogovorno ostali na svojim početnim pozicijama. Suštinski, jedina važna stvar oko koje su se dogovorili je ta da će razgovori biti nastavljeni. U nekom drugom gradu možda i drugom formatu, ali sa istom temom na dnevnom redu.
Očigledno da ni prisustvo uticajnih zapadnih diplomata nije uspelo da „pogura“ dve strane ka sporazumu i da će Vašington i Brisel morati da ulože značajno više energije kako bi ostvarili svoje planove. Pošto je sada i više nego jasno da zapadni faktor u ovoj bosanskohercegovačkoj krizi podržava stavove Bošnjaka, pre svega će morati da pojačaju pritisak na Zagreb. Čini se da je to jedini put kojim se može uticati na lidera Hrvata u BiH Dragana Čovića, kako bi pokazao viši stepen kooperativnosti u pregovorima.
U nekom prošlom vremenu Amerikancima i Evropljanima bilo bi značajno lakše da utiču na stavove zvaničnog Zagreba nego što je to slučaj danas, kada je Hrvatska punopravan član EU i NATO.
Pravo veta u ove dve organizacije zvaničnom Zagrebu daje značajno više manevarskog prostora nego što je to bio slučaj devedesetih godina prošlog veka. Zato će SAD i EU morati da pokažu znatno više odlučnosti kako bi svoj naum sproveli u delo.
Međutim, treba naglasiti da za zapadne diplomate sporazum Bošnjaka i Hrvata predstavlja samo deo rešenja. Nakon toga moraju se uhvatiti u koštac sa mnogo većim problemom, a to je Milorad Dodik, čovek koga smatraju ključnom preprekom u procesu unitarizacije BiH.
Suštinski, dogovor Bošnjaka i Hrvata za zapadne centre moći predstavljao bi važan korak ka izolaciji Milorada Dodika.
Pošto je za srpskog lidera u BiH Dragan Čović jedan od najvažnijih saveznik, po pitanju unutrašnjeg preuređenja te zemlje, ukoliko bi ga privukli na bošnjačku stranu zapadni stratezi bi postigli značajan uspeh. Dodik bi u tom slučaju ostao izolovan unutar zemlje, čime bi pritisak na njega dodatno porastao.
Međutim, kako sad stvari stoje to se neće tako lako desiti, jer i Srbima i Hrvatima u BiH taj antiunitaristički savez je preko potreban. Na prvom mestu kako bi se odbranili od tek jedva prikrivenih hegemonističkih težnji iz Sarajeva.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
