Ескалација кризе у Босни и Херцеговини представља константну претњу по регионалну стабилност Балкана, а питање унутрашњег уређења те земље генератор је те кризе.
Све се више чини да тај проблем постаје нерешива енигма, како за стране, тако и домаће политичке чиниоце. Вишедневни преговори у Неуму под патронатом угледних западних дипломата, Метјуа Палмера и Ангелине Ајнхорст, управо су представљали покушај да се један сегмент тог унутрашњег сукоба разреши, а то је бошњачко – хрватски спор око изборног закона.
Није тајна да су Хрвати незадовољни својом позицијом у БиХ. Сама чињеница да су доведени у ситуацији да им Бошњаци бирају члана председништва БиХ представљала је повод за отпочињање оштрог бошњачко – хрватског политичког сукоба.
Хрвати инсистирају на изменама изборног закона којима би свака могућност да Бошњаци бирају њихове политичке представнике била трајно искључена.
Тачније, залажу се за једну хрватску изборну јединицу у којој би се бирао хрватски члан председништва. За Бошњаке, са друге стране, такво решење је неприхватљиво. Јер, по мишљењу њихових политичких представника, тиме се даје примат националном над грађанским.
Суштински, оно што Бошњацима заиста смета јесте то што би се прихватањем хрватских захтева отворио пут стварању трећег ентитета у БиХ. Пошто Бошњаци теже укидању ентитета генерално, а не стварању нових, инсистирање на грађанском принципу представља ништа друго до њихову стратегију унитаризације БиХ. Коначни циљ такве бошњачке политике своди се на то да путем бројчане надмоћи остваре и политичку доминацију у тој земљи.
Узевши у обзир те дијаметрално супротне ставове две стране, било је тешко за очекивати да ће преговори у Неуму дати било какве значајније резултате.
И за Бошњаке и за Хрвате то је питање стратешке политике, а не само тактике. Зато су и једни и други беспоговорно остали на својим почетним позицијама. Суштински, једина важна ствар око које су се договорили је та да ће разговори бити настављени. У неком другом граду можда и другом формату, али са истом темом на дневном реду.
Очигледно да ни присуство утицајних западних дипломата није успело да „погура“ две стране ка споразуму и да ће Вашингтон и Брисел морати да уложе значајно више енергије како би остварили своје планове. Пошто је сада и више него јасно да западни фактор у овој босанскохерцеговачкој кризи подржава ставове Бошњака, пре свега ће морати да појачају притисак на Загреб. Чини се да је то једини пут којим се може утицати на лидера Хрвата у БиХ Драгана Човића, како би показао виши степен кооперативности у преговорима.
У неком прошлом времену Американцима и Европљанима било би значајно лакше да утичу на ставове званичног Загреба него што је то случај данас, када је Хрватска пуноправан члан ЕУ и НАТО.
Право вета у ове две организације званичном Загребу даје значајно више маневарског простора него што је то био случај деведесетих година прошлог века. Зато ће САД и ЕУ морати да покажу знатно више одлучности како би свој наум спровели у дело.
Међутим, треба нагласити да за западне дипломате споразум Бошњака и Хрвата представља само део решења. Након тога морају се ухватити у коштац са много већим проблемом, а то је Милорад Додик, човек кога сматрају кључном препреком у процесу унитаризације БиХ.
Суштински, договор Бошњака и Хрвата за западне центре моћи представљао би важан корак ка изолацији Милорада Додика.
Пошто је за српског лидера у БиХ Драган Човић један од најважнијих савезник, по питању унутрашњег преуређења те земље, уколико би га привукли на бошњачку страну западни стратези би постигли значајан успех. Додик би у том случају остао изолован унутар земље, чиме би притисак на њега додатно порастао.
Међутим, како сад ствари стоје то се неће тако лако десити, јер и Србима и Хрватима у БиХ тај антиунитаристички савез је преко потребан. На првом месту како би се одбранили од тек једва прикривених хегемонистичких тежњи из Сарајева.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.