Očekivanim definisanje NR Kine kao „najvećeg izazova“, u novoj japanskoj strategiji nacionalne bezbednosti koja bi trebala da bude usvojena do kraja godine, zvanični Tokio će poslati jasnu poruku svojim američkim partnerima.
Japan je spreman da pratiti SAD u njihovoj strateškoj spoljnopolitičkoj agendi, usmerenoj na obuzdavanje narastajuće moći Kine.
Japan za SAD ima poseban značaj, jer predstavlja deo tog pojasa zemalja, uz Filipine, Indoneziju, Maleziju, Vijetnam, Australiju, ali i međunarodno nepriznati Tajvan, koje prestavljaju svojevrsni sanitarni kordon prema kineskoj obali. Sem tog važnog geostrateškog položaja, Japan je ekonomski najmoćnija zemlja u tom bloku američkih saveznika u Indopacifiku, što mu dodatno podiže značaj u očima vašingtonskih spoljnopolitičkih stratega.
Zbog svega navedenog, zvanični Tokio može odigrati značajnu ulogu u geostrateškom pozicioniranju SAD-a naspram Kine, ali i finansiranju politike obuzdavanja njene narastajuće moći. Naime, nema sumnje da bi američko savezništvo sa Japanom doživelo punu manifestaciju ukoliko bi došlo do neke eventualne eskalacije sukoba u indopacifičkom regionu. Slično kao što danas Nemačka ima poseban značaj za američku strategiju u Evropi, jer poseduje kapacitete da podnose značajan deo finansijskih troškova rata koji Zapad vodi protiv Rusije u Ukrajini.
Međutim, opravdano se postavlja pitanje, u čemu je interes Japana da bude deo američke strategije obuzdavanja Pekinga? Posebno kada uzmemo u obzir da je upravo Kina najvažniji trgovinski partner „Zemlje izlazećeg sunca“?
Odgovor na to pitanje delimično možemo pronaći u strahu samih Japanaca od ekspanzije Kine, istorijskim sukobima koji su stvorili dubok jaz između dve zemlje, ali i dominantnom uticaju Amerikanaca na ekonomiju i političke strukture u Tokiju.
Naime od Drugog svetskog rata američke okupacione trupe nalaze se na teritoriji Japana, što jasno govori o ograničenosti suvereniteta te zemlje. Takođe, Japansko ekonomsko čudo izgrađeno je na američkom kapitalu, dok je uz kinesko, tržište SAD najvažnije za japanske privrednike. Sem toga, politička elita u Tokiju, naročito neposredno nakon Drugog svetskog rata, stvarana je pod budnim okom CIA-e, što nam govori i o snažnom uplivu SAD-a na unutrašnje prilike u Japanu.
Zato nije ni čudno što Japanci svoju spoljnopolitičku agendu, pa samim tim i strategiju nacionalne bezbednosti, formiraju uz snažan upliv Vašingtona.
Međutim, moramo obratiti pažnju na još jednu stvar, a to je sam Ustav Japana, koji predviđeno da ta zemlja poseduje i razvija isključivo odbrambene snage.
Nije tajna da je taj segment japanskog ustava bio skrojen po volji Amerikanaca, željnih da trajno onemoguće Japan u ekspanzionističkoj politici. Uostalom, SAD su primarno i ušle u Drugi svetski rat kako bi osujetili agresivnu politiku Tokija u Indopacifiku.
Međutim, sada deluje da je situacija značajno drugačija. SAD-u je potreban ekonomski, ali i vojno snažan Japan, spreman da odigrati možda i ključnu ulogu u obuzdavanju Kine. Vodeće političke strukture u Tokiju, sa druge strane, upravo u tome vidi šansu da odbace tu ograničavajuću ustavnu odredbu i povrate deo izgubljenog suvereniteta. Ukoliko se to i desi, odnosno, ukoliko Japan počne da širi svoj vojni arsenal i na ofanzivno naoružanje, konačno će u međunarodnu geopolitičku arenu zakoračiti kao ravnopravan partner. Tačnije, kao neko ko može da razvija svoje oružane snage u punom kapacitetu i bez ikakvih ograničenja.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
