Да којим случајем није дошло до избијања рата у Украјини, 20 национални конгрес Комунистичке партије Кине вероватно би имао статус најважнијег догађаја на међународном политичком плану у овој години. Иначе, конгреси КПК се одржавају на сваких пет година и обично су прилика да се поред кадровских промена у руководству, поднесе извештај за рад у претходном периоду, али и представе планови за будућност.
На 20 конгресу КПК учествовало је око 2.300 делегата пажљиво пробраних међу партијским чланством од чак 96 милиона људи. Делегати на Конгресу изабрали су око 200 чланова Централног комитета КПК.
Централни комитет изјаснио се о томе ко ће сачињавати двадесетпеточлани Политбироа партије, као и најмоћније политичко тело у земљи Стални комитет Политбироа, који броји седам чланова. Један од тих седморо је и генерални секретар КПК Си Ђипинг.
Међутим, морамо нагласити да је 20 Конгрес КПК, ипак, био другачији од претходних и да га због једне његове специфичности западни аналитичари неретко називају историјским. Наиме, садашњи лидер НР Кине, председник државе, шеф Централне војне комисије и генерални секретар КПК Си Ђипинг узео је и трећи мандат на челу земље.
На тај начин Си Ђипинг је постао најутицајнији лидер Кине још од Мао Цедунга, а уз Денг Сјаопинга свакако један од тројице најмоћнијих кинеских комунистичких лидера у историји.
Наиме, још 2018. године у Кини су спроведене промене устава које Си Ђипинга више нису ограничавале на само два председничка мандата. Иако је функција председника у Кини у највећој мери протоколарна и мање важна од позиције генералног секретара партије, Си Ђипингу је очигледно толико значајна да је чак иницирао промену устава како би је задржао. Логично, поставља се питање, зашто? Одговор на то питање можемо добити само, ако пажљиво анализирамо значај све три поменуте функције у Сијевој политичкој агенди.
Наиме, најважнија функција у Кини је место генералног секретара КПК, односно првог човека владајуће странке у земљи. Никако не треба потценити ни улогу шефа Централне војне комисије преко које се контролише не само Народноослободилачка армија, већ и полицијске структуре у земљи.
Си Ђипинг је и до сада обављао обе кључне функције у земљи, партијску и безбедносну, што ће очигледно радити и у наредном периоду. Иако за ове функције није имао ограничење мандата, у пракси обично ни чланови Сталног савета политбироа, као ни шеф Централне војне комисије нису остајали на својим функцијама дуже од два мандата. Наравно, постојали су изузеци, али свакако ретки.
Према Сијевим политичким ставовима КПК мора имати одлучујућу улогу у друштву, јер од ње зависи очување стабилности и јединства, као предуслова напретка земље. Управо зато Си је задржао место генералног секретара КПК као кључни извор моћи у кинеском друштву. Односно, КПК је за Си Ђипинга место где се доносе стратешке одлуке и њена супермација никако не сме бити доведен у питање. Нарочито деловањем других, формалних или неформалних, центара моћи.
Самим тим, по мишљењу Си Ђипинга, партија мора имати пресудан утицај и над војском као другим најважнијим центром моћи у држави, а задржавањем функције шефа Централне војне комисије у својим рукама он ће ту премоћ партије и гарантовати.
Тачније, избећи ће опасност да неко други ко би евентуално дошао на позицију шефа Централне војне комисије покуша, уз помоћ снажног утицаја војске, да маргинализује партију.
Узмемо ли све поменуте чињенице у обзир, можемо закључити да за Си Ђипинга функција председника има превасходно важан симболички карактер. Свакако му она није неопходна да би држао све полуге власти у рукама, пошто их кроз контролу над партијом и војском свакако има.
Међутим, обављајући функције „само“ генералног секретара КПК и шефа Централне војне комисије он остаје онај који управља политичким токовима земље из сенке. Место председника, са друге стране, омогућава му да у јавности формирао слику о себи као о општенационалном вођи. Односно, даје му прилику да јача свој ауторитет и гради култ личности.
Си Ђипинг добро разуме да моћ не почива само у оружаној сили или партији, већ у подршци народа. Управо зато он се можда више него ико, још од времена револуције и Мао Цедунга, посветио стицању подршке у најширим народним масама.
Обједињујући лидерство над партијом и војском са местом председника државе он симболично, али и реално, кроз своју личност јавно манифестује јединство, како моћи тако и државе. А управо ће то снажно национално јединство, у наредном периоду, бити неопходно да се НР Кина што ефикасније избори са све бројнијим политичким, безбедносним и економским изазовима у свету.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Crna Gora – Lokalni izbori od nacionalnog značaja
Преузмите андроид апликацију.
