Изненадна акција Хамаса покренута из Појаса Газе, током које је на спавању ухваћен не само чувени Мосад, већ и други делови израелске обавештајне заједнице, као и комплетне оружане снаге те земље, запрепастила је свет. Допремање хиљада ракета које су испаљене на јеврејске градове, обука хиљада хамасових бораца од којих су неки на спектакуларан начин параглајдерима прелетели преко ограде и докопали се територије под контролом оружаних снага Израела, све је то прошло испод радара безбедносног система Израела и његових савезника.
Сходно томе, морамо да се запитамо како је то уопште било могуће? Како се десило да израелске обавештајне структуре, које важе за најмоћније у свету, плус што су у братским односима са обавештајно-безбедносним структурама САД са којима деле информације, потпуно закажу? Додамо ли на то да је Газа под сталним надзором израелских сателита и да се на том простору налазе хиљаде доушника јеврејских служби безбедности, цела ситуација постаје још невероватнија.
Наиме, нису ретки гласови, како у нашој земљи тако и у свету, који су склони да се запитају није ли у овом случају израелски безбедносни сектор плански заказао? По одређеним теоријама до тога је могло доћи намерно како би Израел добио повод и подршку за акцију против Ирана. И то не само против испостава Техерана у Сирији, Либану или на палестинским територијама, већ и за евентуалне ударе на војне, а нарочито нуклеарне потенцијале Ирана. Није тајна да је нуклеарни програм Техерана кост у грлу Израела и да одређене тамошње војно-политичке структуре прижељкују акцију у којој би он био уништен.
Додамо ли на то да би евентуални отворени сукоб Израела са Ираном засигурно спречио испоруке оружја, нарочито убојитих иранских дронова Русији, цела та завереничка конструкција добија и шири геополитички смисао. Јер, поред тога што би у новонасталим околностима Израел добио шансу да се обрачуна са Ираном, САД би имале прилику да олакшају позицију Украјине на фронту према Русији.
Такође, има аналитичара који указују и на то да ће ова ситуација неминовно негативно утицати на популарност израелског премијера. Самим тим, одређене политичке структуре у Израелу би свакако могле да искористе новонастале околности како би се решиле Бењамина Нетањахуа и онемогућиле његове радикалне унутрашње реформе, чије спровођење иначе месецима уназад дубоко потреса израелско друштво.
Нема сумње да је ова теорија плод између осталог завереничког и закулисног гледања на међународне односе и да је не треба узимати здраво за готово. Да, израелски безбедносни сектор направио је низ невероватних пропуста, али то није ништа ново и дешавало се и моћнијим државама.
Довољно је узети у обзир све грешке руског обавештајно-безбедносног апарата, уочи отпочињања СВО у Украјини па да видимо да се кардинални пропусти догађају и наследницима некад свемоћног КГБ-а. Додамо ли на то и катастрофалне процене и планове ЦИА-е у Авганистану, које су за последициу имале потпуну затеченост брзином талибанске офанзиве, а затим и панично, крајње понижавајуће, извлачење из Кабула, или чувени терористички напад од 11. септембра 2001. године на САД, онда нам ствари постају јасније.
Нема сумње да су пропусти могући и да ниједна обавештајна служба није свемоћна. Поготово када постоје снажни унутрашњи потреси и поделе које паралишу државу и умањују њену ефикасност. Израел се у претходном периоду нашао баш у таквој тешкој унутрашњој политичкој ситуацији, као што се суочио и са смањеном пажњом америчких савезника, који су фокус свог обавештајног деловања пребацили на исток Европе и тиме неминовно занемарили ситуацију у Појасу Газе. Хамас је те околности свакако вешто искористио, показујући изузетан напредак у односу на своје досадашње војно деловање.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
