Rat u Ukrajini je doveo do homogenizacije političkog Zapada. Kroz taj proces SAD stvaraju svoj politički blok u budućem bipolarnom ili multipolarnom svetu.
Pošto zvanični Vašington skoro sve evropske zemlje, izuzev Rusije i Belorusije, vidi kao svoje saveznike, postaje sve očiglednije da neće tolerisati bilo kakva „iskakanja“ u tom političkom krugu. Doduše, u ovom trenutku, nekih preteranih protivljenja takvoj američkoj strategiji za Evropu ni nema. Osim u slučaju Srbije koja jedina istrajava na svojoj javno proklamovanoj politici neutralnosti.
Nije tajna da srpska politika neutralnosti SAD-u smeta. Uostalom, američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, u svom intervjuu Politici od 22. maja 2022. godine, to je jasno i podvukao. Za njega Srbija ne može da vodi neutralnu politiku, već mora da se opredeli između Istoka i Zapada. Pošto je na sve to još i naglasio da je „zapadni put“ jedini ispravan, čini se da je ambasador Hil „upozori“ zvanični Beograd, da se eventualni drugačiji izbor Srbije neće tolerisati. Nažalost, već smo imali priliku da vidimo, čak i na sopstvenoj koži, kako se SAD odnose prema onome ko izabere „pogrešan put“.
Pošto je politika neutralnosti nešto što se ne može samo proglasiti, već se za istu mora obezbediti saglasnost svih relevantnih političkih činilaca, ova Hilova izjava u potpunosti menja političku stvarnost Srbije.
Naime, ključni činioci kada govorimo o geopolitičkoj poziciji Srbije su velike sile. Do sada se ni jedna od tih najmoćnijih država nije zvanično i eksplicitno izjasnila protiv sadašnje srpske spoljnopolitičke pozicije. Međutim, nakon izjave američkog ambasadora, možemo zaključiti da su SAD i zvanično odbacile politiku neutralnosti zvaničnog Beograda.
Nema sumnje da je manevarski prostor srpske diplomatije sada skoro pa nestao. Sa druge strane, presija na Srbiju da se svrsta na stranu Zapada dodatno je pojačana. Naravno da ta politika konstantnog pritisaka za srpsko rukovodstvo nije ništa novo. Odnosno, mogli smo joj svedočiti i ranije. Međutim, ovako otvorenog odbacivanje naše politike neutralnosti, i to od strane predstavnika zvanične politike SAD, zaista nije bilo. Zato, iako mediji, pogotovo strani, toj Hilovoj izjavi nisu dali vrhunsku važnost, čini mi se da ona predstavlja jedan od prelomnih momenata u našim bilateralnim odnosima.
Preko izjave ambasadora Hila, da u ovom sukobu Rusije i Zapada Srbija mora izabrati stranu, SAD su uputile svojevrstan ultimatum vlastima u Beogradu.
Jedino što taj ultimatum još nisu datirali. Odnosno, izgleda da će se o tome do kada će Srbija imati rok da se izjasni tek odlučivati u Vašingtonu. Upravo taj period predstavlja to malo manevarskog prostora koji je preostao srpskoj diplomatiji da pokuša uticatiu na ključne političke činioce u SAD.
Trenutak kada zvanični Beograd dobije konačan rok do kada mora da se izjasni, a sada deluje da će taj momenat neminovno doći, tada će srpska politika neutralnosti zvanično biti nemoguća. Odgovora Srbije na taj svojevrstan ultimatum odrediće njenu dalju sudbinu. I to ne samo u godinama, već decenijama koje dolaze.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
