Почетна > Блог
Блог Свет

Срђан Граовац: Хилова мисија у Србији

Када је још прошле године постало јасно да су САД одлучиле да за амбасадора у Београду именују Кристофера Хила, јавност у Србији није могла остати равнодушна.
Фото: Градске инфо

Лик и дело овог угледног америчког дипломате добро је познато српском народу. Нарочито онај део његове каријере грађен деведесетих година прошлог века на Балкану. Тачније на простору бивше Југославије.

Кристофер Хил је тада играо значајну улогу у креирању Дејтонскога споразума, као део тима америчког држаног секретара Ричарда Холбрука. Такође, посебно се ангажовао у дипломатским преговорима око питања Косова и Метохије, које је отворено убрзо након завршетка рата у Босни и Херцеговини. Колико год да је Хил имао успеха када говоримо о креирању и усвајању Дејтонског мировног споразума, толико је његов дипломатски ангажман био неуспешан по питању мирног решења српско – албанског конфликта на Космету. Иначе, нису то биле његове једине активности на Балкану. У периоду од 1996. до 1999. године Хил се налазио на челу америчке амбасаде у Скопљу.

Међутим, иако је у нашој јавности Хил перцепиран као „амерички човек за Балкан“, могли би смо слободно рећи да то и није баш тако.

У америчким и светским политичким круговима Хил је препознатљивији као стручњак за Источну Азију. Не само што се овај каријерни дипломата налазио на челу Канцеларије за Источну Азију и Пацифик у Стејт Департменту, већ је своју дипломатску активност, осамдесетих година прошлог века, започео на том простору. Тачније као службеник у америчкој амбасади у Сеулу. Касније је обављао дужност и америчког амбасадора у Јужној Кореји.

Учествовао је, као шеф америчке делегације, у преговорима око чувеног нуклеарног програма са Северном Корејом. Иначе, по том питању, блиско је сарађивао и са кинеским дипломатама. Од 2009. године обављао је дужност америчког амбасадора у Ираку, након чега се повлачи из дипломатске службе и посвећује послу универзитетског професора на Колумбија универзитету.

Сви ови подаци говоре нам о дипломати завидне каријере. Неком ко је имао улогу да решава акутне проблеме, додуше оне које нису представљале највиши приоритет за америчку дипломатију.

Управо такве биле су кризне ситуације око који се Хила ангажовао, како на Балкану тако и у Азији. Међутим, узмемо ли у обзир да се ради о човеку који је рођен 1952. године, односно о неком ко је у благо речено озбиљним годинама, поставља се питање: зашто је амерички председник Џо Бајден одлучио да Кристофера Хила практично у седамдесетој години реактивира и пошаље у Србију?

Очигледно да је постојала јасна намера да се личност од посебног ауторитета, која добро познаје регион, пошаље у Београд. Наиме, Хилов ауторитет, као и познавање прилика у Србији и на Западном Балкану, није спорно. Међутим, једнако важно, ако не и важније, је то што Хил припада кругу дипломата које деле исте политичке ставове са садашњом америчким председником по питању Балкана. Уосталом и један и други учествовали су у креирању политичке реалности на простору бивше Југославије крајем прошлог века.

Хилов задатак ће, самим тим, очигледно бити да заврши започети посао око питања статуса Космета и унутрашњег уређења БиХ.

Нови амерички амбасадор зна ко су му по тим питањима савезници у региону. На првом месту то су албански и бошњачки фактор на које ће се свакако највише и ослањати. Наравно, морамо нагласити да су питања Космета и БиХ само предуслов за постизање најважнијег циља. За америчку дипломатију и њеног представника у Београду то је сузбијања Руског и кинеског утицаја. И то не само у Србији већ у целом региону. Узевши у обзир тренутну ситуацију у глобалној геополитичкој арени, што се тиче Беле куће и Стејт департмента, сва средства биће му дозвољена.

 

Аутор: Срђан Граовац

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:

Srđan Graovac: Hilova poruka Srbiji

Преузмите андроид апликацију.