Информација из албанских медија о томе да француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц имају план за разрешење „косметског чвора“, привукла је посебну пажњу српске, албанске али и регионалне јавности. Није тајна да се два европска лидера интересују за ово горуће питање на Балкану, као ни то да су своју пажњу посебно усмерили на Београд и Приштину тек након отпочињања руске специјалне војне операције у Украјини.
Одлука Кремља да призна независност Донбаса и Луганска, користећи исте принципе које је Запад применио када је подржао нелегално проглашење косметске независности, представља снажан шамар за политички Запад.
На тај начин, Владимир Путин је подсетио лидере у Европи и САД-у да су прекршили међународно право и створили косовски преседан који им се сада обија о главу.
Управо зато, сада смо сведоци снажне иницијативе званичног Париза и Берлина са циљем да се косовски проблем разреши и да се то питање постави у оквир међународног права. Циљ је јасан, избити Путину кључни аргумент који користи у међународној политичкој арени.
Додуше, то још увек не значи да је поменути план за Космет аутентичан и да је потекао из непосредног окружења Макрона и Шолца.
Поготово када узмемо у обзир да нико није преузео одговорност за његово креирање. Међутим, исто тако не можемо искључити да се не ради о „пробном балону“. Односно, неком новом „нон пејпереру“ на Балкану преко кога одређени центри моћи желе да испитају реакције и ставове албанске и српске јавности.
Када анализирамо тај наводни немачко-француски план можемо лако закључити да он не одступа од досадашње утврђене политика Запада према косовском питању.
Тачније, и даље је суштина остала иста и своди се на то да је за Запад Косово и Метохија независно и да Србија мора да прихвати ту чињеницу, али не одмах.
Тачније, према овом плану предвиђено је да се питање статуса, односно српског признања „реалности“, одложи на десет година. Али и да се Србија већ наредне године обавеже да неће спречавати улазак лажне државе у међународне институције, па ни у УН. Тиме би такозвана нормализација односа Београда и Приштине отпочела.
За то време решавала би се она горућа животна питања као што су економска сарадња, слобода кретања, судбина несталих, заштита личних и имовинских права итд. Суштински, тај сегмент чак није ни лош по Србију.
Наша страна је увек и инсистирала да се прво на столу нађу теме око којих је могуће постићи договор са Албанцима, а то су скоро сва питања осим оних која се тичу коначног статуса.
Узимајући у обзир све поменуте чињенице, можемо закључити да овај наводни Макрон-Шолц план почива на принципу „две Немачке„ са ороченим трајањем од десет година и извесним исходом након истека тог рока.
Међутим, пошто је статусно питање суштински нерешиво, управо ту лежи и највећа слабост овог документа.
У начелу он је не прихватљив за Србију јер негира њен суверенитет над Косметом.
Међутим, то не значи да овај документ нема ништа позитивно у себи. Напротив!
Аутору или ауторима тог плана је јасно да за Космет не постоји брзо решење и да се прво морају позабавити животним питањима, а тек онда статусом. Уколико би Запад само те две чињенице прихватио као реалност, био би остварен велики напредак у решавању већине проблема који директно погађају обичне људе у јужној српској покрајини.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
