Teško je danas, u jeku rata u Ukrajini, pronaći nešto što ujedinjuje Zapadnu Evropu i Rusiju.
Dok traje obračun sankcijama, dok bauk straha od eskalacije tog oružanog sukoba kruži Starim kontinentom, dok su Zapad i Rusija u svakom drugom sem direktnom vojnom obračunu, jedan važan datum i jedni i drugi obeležavaju. To je upravo 9. maj, Dan pobede i Dan Evrope.
Za Rusiju taj datum ima poseban značaj. Rusi se danas sećaju Velikog otadžbinskog rata, desetina miliona stradalih u borbi protiv nacističke zveri i pobede koja je spasila čovečanstvo od zla te totalitarne ideologije smrti. Tog 9. maja 1945. godine u Berlinu, po moskovskom vremenu, pred glavnokomandujućim ruskih oružanih snaga maršalom Georgijem Žukovom Treći rajh je zvanično kapitulirao. Samo te 1945. godine vojna parada u čast velike pobede bila je u junu mesecu u Moskvi. Od tada do danas, svakog 9. maja velika smotra ruske vojske tradicionalno se organizuje na Crvenom trgu. I uvek je to prilika ne samo da se Rusi sete svojih hrabrih predaka, nego i da ostatku sveta prezentuju nova naoružanja kojim raspolažu, odnosno moć koju poseduju.
Sa druge strane, taj datum nije važan isključivo za Rusiju ili bivše sovjetske republike već i za ostatak Evrope.
I to ne samo zbog pobede nad fašizmom, već zato što je upravo na taj dan 1950. godine objavljena čuvena Šumanova deklaracija. Dokument koji predstavlja temeljni akt ideje evropskog jedinstva i početak stvaranja Evropske unije. Inače, protagonisti ideje ujedinjene Evrope smatrali su da će realizacijom tog cilja narodima na Starom kontinentu obezbediti trajni mir, slobodu i ekonomsko blagostanje.
Međutim, danas je i pobeda nad fašizmom i evropsko jedinstvo bačeno u senku ratnih dešavanja u Ukrajini. Fokus ruske javnosti sa trijumfa nad Hitlerovom koalicijom preusmeren je na narativ o „novim nacistima“ u Kijevu. Zapad sa druge strane poziva ceo svet u rat protiv „novog Hitlera“, oličenog u ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Deluje kao da ni za jedne, a ni za druge fašizam nije nešto što je davno poraženo, već je rat i dalje u toku i to u svojoj najžešćoj fazi.
Izgleda da suština 9. maja trenutno nikom nije bitna i da ga i jedni i drugi koriste kao simbol u međusobnom obračunu.
Zastrašujuće deluje kako se i sa jedne i sa druge strane olako dele etikete fašista i nacista. Kao da su svi zaboravili šta su te mračne ideologije donele čovečanstvu. Samim tim, ne možemo a da se ne zapitamo, vodi li takav medijski rat ka relativizaciji fašizma i nacizma? Da li i jedni i drugi daju svoj nečasan doprinos tome da te reči koje predstavljaju simbole nesreće, smrti i stradanja izgube svoj značaj?
Nažalost, izgleda da proces relativizacije pojmova nacizam i fašizam uveliko traje i da u njemu nesvesno učestvuju i Rusi i Ukrajinci i politički Zapad. Zato, najmanje što na današnji dan možemo da uradimo, je da ukažemo na tu činjenicu i da se podsetimo šta su zagovornici tih mračnih ideja u XX veku ostavili iza sebe. Nacizam i Fašizam pobeđeni su u Drugom svetskom ratu, ali njihova nedela ne smeju biti zaboravljena. Tačnije, moraju nam biti večan podsetnik koliko ljudska rasa može nisko pasti. Danas nam je to sećanje možda važnije nego ikad u prethodnih sedamdeset i sedam godina.
Što se tiče evropskog jedinstva, situacija je i tu tragična. Očigledno je od Šumanove deklaracije ostala samo simbolika, dok je suština skoro ili potpuno zaboravljena.
Jer, kako drugačije shvatiti ovo što se danas dešava. Robert Šuman je dobro razumeo šta je evropskim narodima najpotrebnije i šta je polazna osnova za stvaranje srećnijeg i boljeg društva. Na prvom mestu to je mir, kao preduslov svakog prosperiteta, dok je evropsko jedinstvo najjači garant tog mira.
Nažalost, Šumanova ideja nije pobedila. Mir je ustuknuo pred vihorom rata, a evropsko jedinstvo ostaće nedosanjan san možda čak i za ceo ovaj vek. Čuvena Čerčilova Gvozdena zavesa ponovo pada preko Starog kontinenta, samo još ne znamo dokle će sve dosegnuti njeni rubovi. Uostalom ishod rata u Ukrajini to će nam reći.
Uglavnom, srećan vam 9. maj, dan Pobede i dan Evrope. Ne zaboravite njegov značaj.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
