Тешко је данас, у јеку рата у Украјини, пронаћи нешто што уједињује Западну Европу и Русију.
Док траје обрачун санкцијама, док баук страха од ескалације тог оружаног сукоба кружи Старим континентом, док су Запад и Русија у сваком другом сем директном војном обрачуну, један важан датум и једни и други обележавају. То је управо 9. мај, Дан победе и Дан Европе.
За Русију тај датум има посебан значај. Руси се данас сећају Великог отаџбинског рата, десетина милиона страдалих у борби против нацистичке звери и победе која је спасила човечанство од зла те тоталитарне идеологије смрти. Тог 9. маја 1945. године у Берлину, по московском времену, пред главнокомандујућим руских оружаних снага маршалом Георгијем Жуковом Трећи рајх је званично капитулирао. Само те 1945. године војна парада у част велике победе била је у јуну месецу у Москви. Од тада до данас, сваког 9. маја велика смотра руске војске традиционално се организује на Црвеном тргу. И увек је то прилика не само да се Руси сете својих храбрих предака, него и да остатку света презентују нова наоружања којим располажу, односно моћ коју поседују.
Са друге стране, тај датум није важан искључиво за Русију или бивше совјетске републике већ и за остатак Европе.
И то не само због победе над фашизмом, већ зато што је управо на тај дан 1950. године објављена чувена Шуманова декларација. Документ који представља темељни акт идеје европског јединства и почетак стварања Европске уније. Иначе, протагонисти идеје уједињене Европе сматрали су да ће реализацијом тог циља народима на Старом континенту обезбедити трајни мир, слободу и економско благостање.
Међутим, данас је и победа над фашизмом и европско јединство бачено у сенку ратних дешавања у Украјини. Фокус руске јавности са тријумфа над Хитлеровом коалицијом преусмерен је на наратив о „новим нацистима“ у Кијеву. Запад са друге стране позива цео свет у рат против „новог Хитлера“, оличеног у руском председнику Владимиру Путину. Делује као да ни за једне, а ни за друге фашизам није нешто што је давно поражено, већ је рат и даље у току и то у својој најжешћој фази.
Изгледа да суштина 9. маја тренутно ником није битна и да га и једни и други користе као симбол у међусобном обрачуну.
Застрашујуће делује како се и са једне и са друге стране олако деле етикете фашиста и нациста. Као да су сви заборавили шта су те мрачне идеологије донеле човечанству. Самим тим, не можемо а да се не запитамо, води ли такав медијски рат ка релативизацији фашизма и нацизма? Да ли и једни и други дају свој нечасан допринос томе да те речи које представљају симболе несреће, смрти и страдања изгубе свој значај?
Нажалост, изгледа да процес релативизације појмова нацизам и фашизам увелико траје и да у њему несвесно учествују и Руси и Украјинци и политички Запад. Зато, најмање што на данашњи дан можемо да урадимо, је да укажемо на ту чињеницу и да се подсетимо шта су заговорници тих мрачних идеја у XX веку оставили иза себе. Нацизам и Фашизам побеђени су у Другом светском рату, али њихова недела не смеју бити заборављена. Тачније, морају нам бити вечан подсетник колико људска раса може ниско пасти. Данас нам је то сећање можда важније него икад у претходних седамдесет и седам година.
Што се тиче европског јединства, ситуација је и ту трагична. Очигледно је од Шуманове декларације остала само симболика, док је суштина скоро или потпуно заборављена.
Јер, како другачије схватити ово што се данас дешава. Роберт Шуман је добро разумео шта је европским народима најпотребније и шта је полазна основа за стварање срећнијег и бољег друштва. На првом месту то је мир, као предуслов сваког просперитета, док је европско јединство најјачи гарант тог мира.
Нажалост, Шуманова идеја није победила. Мир је устукнуо пред вихором рата, а европско јединство остаће недосањан сан можда чак и за цео овај век. Чувена Черчилова Гвоздена завеса поново пада преко Старог континента, само још не знамо докле ће све досегнути њени рубови. Уосталом исход рата у Украјини то ће нам рећи.
Углавном, срећан вам 9. мај, дан Победе и дан Европе. Не заборавите његов значај.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
