Dugo iščekivani, a neretko najavljivani kao sudbonosni, opšti izbori u Bosni i Hercegovini održani su u nedelju 2. oktobra 2022. godine.
Inače, akteri izbora u BiH i u prošlosti su ih obično najavljivali kao istorijske.
I nije to samo bila posledica kampanje, želje da se postigne što veća izlaznost, već činjenice da je ta zemlja u permanentnoj političkoj i institucionalnoj krizi i da vapi za nekim rešenjem. Očigledno je tamošnje javnosti u izbornim procesima videla neku nadu za konačno razrešenje političke agonije u kojoj se BiH nalazi.
Međutim, jedno su očekivanja, dok je realnost nešto sasvim drugo.
Stavovi političkih predstavnika iz sva tri naroda u BiH toliko su udaljeni, da ih je gotovo nemoguće približiti. Upravo zato, izborni proces nije nešto što može razrešiti krizu u BiH. Kao po pravilu izbori u toj zemlji nikad nisu bili „demokratski lek“ već su samo potvrđivali dijagnozu katastrofalnog stanje na političkoj sceni i iznova izazivali razočarenje najšire javnosti.
Čini se da će upravo tako biti i nakon ovog izbornog procesa, bez obzira na određene rezultate, koji bar na prvi pogled, mogu imati istorijsku važnost. Na prvom mestu tu mislim na ubedljiv poraz Bakira Izetbegovića u trci za bošnjačkog člana Predsedništva. Međutim, koliko god to predstavljalo iznenađenje, već sada je jasno da se time neće izazvati dramatična promena na bošnjačkom političkom spektru.
Naime, porodica Izetbegović jeste „zla kob“ Bosne.
Bakir, kao i njegov otac Alija predstavljali su čuvare ideje unitarne BiH u kojoj bi muslimanski faktor ostvario dominaciju nad pravoslavcima i katolicima. Upravo taj san Izetbegovića je neprihvatljiv za Srbe i Hrvate i suštinski je uzrok svih nedaća u BiH. Međutim, bez obzira kako to na prvi pogled nekom izgledalo, poraz Bakira Izetbegovića na ovim izborima ne predstavlja i poraz njegove ideje.
Denis Bećirović iz SDP-a, pobednik u izbornom međubošnjačkom obračunu za mesto člana predsedništva BiH, ima gotovo identične planove kao i Bakir. Jedina je razlika što SDP ideju unitarne Bosne zastupa pod plaštom građanske države, u kojoj navodno neće biti važna ni nacija ni vera, ali će brojčano nadmoćni Bošnjaci ostvariti dominaciju. Ishod je u svakom slučaju isti. Unitarizam će ostati politička agenda bošnjačke elite, nezavisno od toga ko će sedeti u Predsedništvu u Sarajevu.
Što se tiče izbora hrvatskog člana predsedništva, ponovo je, uz svesrdnu podršku Bošnjaka, trijumfovao Željko Komšić.
Upravo ovo nametanje Hrvatima člana predsedništva i to bošnjačkim glasovima, protiv čega nisu ni Izetbegovićeva ni Bećirevićeva politička opcija, najbolje potvrđuje da se strategija Bošnjaka neće menjati. Međutim, isto tako ovaj scenario garantuje da je će besa i frustracije kod Hrvata biti još veći. Samim tim, bilo kakav kompromis između lidera u Sarajevu i Mostaru neće biti moguć.
Na samom kraju ostaje i srpsko pitanje.
Iako su i Dodik i Trivić noćas proglasili pobede u trci za predsednika Republike Srpske, iako je situacija u jednom momentu zbog toga bila izuzetno napeta, CIK je jutros rešio dilemu. Dodik, Željka Cvijanović, kao i SNSD apsolutni su pobednici ovih izbora. Bar što se tiče srpskog naroda.
Međutim, da i nije tako, da je kojim slučajem Jelena Trivić odnela pobedu, opet se u strateškoj politici Srba ništa ne bi menjalo. Verovatno bi se ublažila retorika, što svakako ne znači da bi ona, ili bilo koji drugi iole ozbiljan srpski političar, pristao na koncesije Sarajevu. Unitarizacija BiH neprihvatljiva je i za Dodika i za njegovu opoziciju, kao i za dominantnu većinu srpskog etničkog korpusa.
Samim tim, možemo zaključiti da ovi izbori samo na prvi pogled , donose značajne promene u BiH.
Suštinski, ništa neće promeniti. Sve tri strane ostaće na svojim pozicijama, dok će stanje permanentne krize i dalje biti usud te države.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
