Дуго ишчекивани, а неретко најављивани као судбоносни, општи избори у Босни и Херцеговини одржани су у недељу 2. октобра 2022. године.
Иначе, актери избора у БиХ и у прошлости су их обично најављивали као историјске.
И није то само била последица кампање, жеље да се постигне што већа излазност, већ чињенице да је та земља у перманентној политичкој и институционалној кризи и да вапи за неким решењем. Очигледно је тамошње јавности у изборним процесима видела неку наду за коначно разрешење политичке агоније у којој се БиХ налази.
Међутим, једно су очекивања, док је реалност нешто сасвим друго.
Ставови политичких представника из сва три народа у БиХ толико су удаљени, да их је готово немогуће приближити. Управо зато, изборни процес није нешто што може разрешити кризу у БиХ. Као по правилу избори у тој земљи никад нису били „демократски лек“ већ су само потврђивали дијагнозу катастрофалног стање на политичкој сцени и изнова изазивали разочарење најшире јавности.
Чини се да ће управо тако бити и након овог изборног процеса, без обзира на одређене резултате, који бар на први поглед, могу имати историјску важност. На првом месту ту мислим на убедљив пораз Бакира Изетбеговића у трци за бошњачког члана Председништва. Међутим, колико год то представљало изненађење, већ сада је јасно да се тиме неће изазвати драматична промена на бошњачком политичком спектру.
Наиме, породица Изетбеговић јесте „зла коб“ Босне.
Бакир, као и његов отац Алија представљали су чуваре идеје унитарне БиХ у којој би муслимански фактор остварио доминацију над православцима и католицима. Управо тај сан Изетбеговића је неприхватљив за Србе и Хрвате и суштински је узрок свих недаћа у БиХ. Међутим, без обзира како то на први поглед неком изгледало, пораз Бакира Изетбеговића на овим изборима не представља и пораз његове идеје.
Денис Бећировић из СДП-а, победник у изборном међубошњачком обрачуну за место члана председништва БиХ, има готово идентичне планове као и Бакир. Једина је разлика што СДП идеју унитарне Босне заступа под плаштом грађанске државе, у којој наводно неће бити важна ни нација ни вера, али ће бројчано надмоћни Бошњаци остварити доминацију. Исход је у сваком случају исти. Унитаризам ће остати политичка агенда бошњачке елите, независно од тога ко ће седети у Председништву у Сарајеву.
Што се тиче избора хрватског члана председништва, поново је, уз свесрдну подршку Бошњака, тријумфовао Жељко Комшић.
Управо ово наметање Хрватима члана председништва и то бошњачким гласовима, против чега нису ни Изетбеговићева ни Бећиревићева политичка опција, најбоље потврђује да се стратегија Бошњака неће мењати. Међутим, исто тако овај сценарио гарантује да је ће беса и фрустрације код Хрвата бити још већи. Самим тим, било какав компромис између лидера у Сарајеву и Мостару неће бити могућ.
На самом крају остаје и српско питање.
Иако су и Додик и Тривић ноћас прогласили победе у трци за председника Републике Српске, иако је ситуација у једном моменту због тога била изузетно напета, ЦИК је јутрос решио дилему. Додик, Жељка Цвијановић, као и СНСД апсолутни су победници ових избора. Бар што се тиче српског народа.
Међутим, да и није тако, да је којим случајем Јелена Тривић однела победу, опет се у стратешкој политици Срба ништа не би мењало. Вероватно би се ублажила реторика, што свакако не значи да би она, или било који други иоле озбиљан српски политичар, пристао на концесије Сарајеву. Унитаризација БиХ неприхватљива је и за Додика и за његову опозицију, као и за доминантну већину српског етничког корпуса.
Самим тим, можемо закључити да ови избори само на први поглед , доносе значајне промене у БиХ.
Суштински, ништа неће променити. Све три стране остаће на својим позицијама, док ће стање перманентне кризе и даље бити усуд те државе.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
