Džozef Bajden ponovo je u poseti Evropi. Tačnije Poljskoj. Nema sumnje da ova diplomatska misija ima poseban značaj, zbog trenutka i okolnosti u kojima se Evropa nalazi.
Ukoliko zagrebemo pozadinu najava iz Bajdenovog kabineta da će američki predsednik razgovarati sa poljskim zvaničnicima o bilateralnoj saradnji, kao i da će se sastati sa predstavnicima „Bukureštanske devetorke“ i diskutovati o daljim naporima u podršci Ukrajini, situacija nam postaje dosta jasnija.
Nije Bajden slučajno izabrao Varšavu za domaćina ove njegove diplomatske misije. Očigledno da je američki predsednik želeo da ukaže posebnu počast svom najvažnijem savezniku u Evropi. Nema sumnje da je obuzdavanje Rusije prioritet američke diplomatije, a da se Poljska pokazala ne samo kao najlojalniji, već i kao najaktivniji saveznik u toj politici.
Doduše, ne treba zanemariti činjenicu da i druge evropske zemlje, poput pribaltičkih republika ili Rumunije, pružaju snažnu podršku SAD-u po pitanju Ukrajine. Međutim, ni jedna od njih pojedinačno, kao ni druge članice „Bukureštanske devetorke“, poput Češke, Slovačke, Mađarske ili Bugarske, nemaju ni ljudske ni vojne kapacitete da budu oslonac američke politike na istoku Evrope.
Najave premijera Mateuša Moravjeckog da njegova zemlja ove godine namerava povećati svoj vojni budžet na čak 4% BDP-a, govori nam da će Poljska, proporcionalno broju stanovnika, verovatno imati najveća izdvajanja za vojne snage na Starom kontinentu.
Dodamo li na to činjenicu da ta zemlja ima oko 38 miliona stanovnika i da značajno uvećava brojnost svog vojnog sastava celokupna situacija postaje nam jasnija. Poljska je nesumnjivo dobila ulogu lidera u toj grupi evropskih država, sa komunističkom predistorijom, koje će zajedno predstavljati isturen položaj NATO-a u strategiji obuzdavanja Rusije.
Očigledno da Bajden želi dodatno učvrstiti veze Vašingtona sa ovim državama „nove Evrope“. Na taj način on šalje poruku i osovini Berlin – Pariz, ko su njihovi ključni igrači na Starom kontinentu i gde će biti domen primarnog i dominantnog američkog uticaja.
Vreme kada je Nemačka imala ulogu ključnog američkog igrača u ovom delu sveta iščezlo je sa padom Brlinskog zida, a naročito širenjem NATO-a na istok. U potrazi za novim strateškim partnerom Vašington se prirodno okrenuo Varšavi.
Uzmemo li u obzir naglašen rusofobni karakter poljske političke elite, ali i društva generalno, nema sumnje da su američki stratezi dobro izabrali. U politici čija oštrica je usmerena prema Rusiji, Poljska će biti najbolji saveznik SAD-a, dok će im ostale bivše komunističke zemlje iz „Bukureštanske devetorke“, takođe prožete rusofobijom, predstavljati oslonac i podršku.
Upravo zato, možemo zaključiti da formiranje zapadnog bedema prema Rusiji već uveliko traje, a poseta Bajdena Poljskoj ima zadatak da taj proces ubrza i učvrsti.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
