Nakon septembarskih izbora u Nemačkoj bilo je jasno da će ekonomski najmoćnijom zemljom Evrope u narednom periodu upravljati takozvana „semafor koalicija“.
Međutim, većina političkih analitičara bila je saglasna oko toga da socijal-demokrate (SPD), Zeleni i liberali (FDP) neće nimalo lako postići sporazum oko programa nove vlade. Neretko se pominjalo da pregovori mogu da se oduže, čak i nakon novogodišnjih praznika.
Ipak, krajem novembra cela priča je dobila epilog. Sklopljena je očekivana koalicija, program je predstavljen, a analize njenih planova su započele.
Jasno je da su socijal-demokrate i kancelar Olaf Šolc okosnica te vlade, pa je na svojevrstan način možemo smatrati i vladom kontinuiteta.
Naime Šolc je u prethodnom mandatu bije vicekancelar i ministar finansija pod vođstvom kancelarke Angele Merkel. Sem toga njegova partija je u poslednjih šesnaest godina gotovo dvanaest bila u vlasti sa sada opozicionom koalicijom CDU – CSU.
Pošto se u nemačkoj politici retko dešavaju radikalni zaokreti, teško je očekivati da se u sadašnjim okolnostima, pogotovo pod Olafom Šolcom, tako nešto dogodi.
Naravno to ne znači da se pred novom nemačkom vladom neće naći veliki izazovi. Naprotiv!
Zdravstvena, ekonomska i politički situacija, u celom svetu pa samim tim i u Nemačkoj, veoma je nepredvidivo. Nove nemačke vlasti, u skladu sa tim, moraće da pokažu visok stepen operativnosti, prilagodljivosti, ali i jedinstva. Jedno od ključnih pitanja za novu vladu biće očuvanje životne sredine.
Jasno je da to spada u najviši prioritet Zelenih, ali i da je „Zelena agenda“ veoma naglašena i kod socijal- demokrata. Zeleni će imati pod svojom kontrolom moćno ministarstvo koje će objediniti ekonomiju, energiju i pitanja klimatskih promena. Koalicioni partneri te partije očigledno su na taj način želeli da preventivno deluju. Odnosno, da izbegnu sukob u vladi do koga bi neminovno došlo da se jedna partija bavi ekologijom, a druga ekonomijom.
Teško pomirljivi interesi privrede i zaštite životne sredine predstavljali bi opasnu „jabuku razdora“ u vladi kancelara Šolca. Ovako, to „super ministarstvo“ zajedno sa resorom Zaštite životne sredine objedinili su Zeleni. Time su dobili šansu da svoju agendu sprovode u delo, ali i da pred biračima snose najveću odgovornost ukoliko se to bude negativno odrazilo na privredni razvoj njihove zemlje.
Ambiciozna ekološka strategija buduće vlade predviđa da Nemačka do 2030. godine eliminiše termoelektrane na uglja i da gotovo 80% upotrebljene energije bude iz obnovljivih izvora.
Složićemo se da takav projekat neće biti nimalo lako realizovati. Nadležna ministarstva, a naročito ona pod kontrolom Zelenih, moraće da pokažu izuzetnu umešnost kako bi plan bio realizovan, a da istovremeno nemačka ekonomija za to ne plati previsoku cenu. Samim, tim možemo zaključiti da su Zeleni dobili „Danajski dar“ od svojih koalicionih partnera.
Nemačko ministarstvo zdravlja, „vruć krompir“ za koji se niko nije previše otimao, na kraju je po koalicionom sporazumu pripalo SPD-u.
Jasno je zašto su svi bežali od ovog izazova. Korona kriza i dalje traje, a pitanje obavezne vakcinacije je nešto što će svakako morati da se razmatra. Jasno je da se na temi zdravlja nacije u vreme globalne pandemije neće kupiti laki politički poeni. Naprotiv! U svakom slučaju to je takođe jedno od gorućih pitanja koje čeka novu vladu, a posebno SPD.
Naravno, ova kratka analiza ne bi bila kompletna bez spoljne politike.
Upadljivo je da dokument o planu i programu buduće nemačke vlade, na 178 stranica napisan, ne nudi jasan stav o Severnom toku 2. Pitanje tog gasovoda je nešto na čemu će se „lomiti“ nemačka spoljna politika. Svi deklarativni stavovi o produbljivanju dobrih odnosa sa SAD i drugim evropskim saveznicima u najvećoj meri zavisiće od rešavanja ovog pitanja.
Očigledno je da se do kompromisa neće lako, jer se želje Zelenih, za zauzimanjem oštrijeg kursa prema Rusiji, nalaze u koliziji sa potrebama nemačke privrede za ruskim gasom. Soscijal-demokrate su toga i te kako svesne, tako da će se kancelar Šolc, u ovom delikatnom slučaju, verovatno više pitati od Analene Berbok, ministarke inostranih poslova iz redova Zelenih.
Tačnije, završeni gasovod će dobiti upotrebne dozvole, pre ili kasnije. Jer to nije samo projekat Angele Merkel, kako mnogi protivnici njegovog aktiviranja tvrde. To je projekat celokupne nemačke privrede u čiju realizaciju su nemačke socijal-demokrate bile i ostale duboko involvirane.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
