Након септембарских избора у Немачкој било је јасно да ће економски најмоћнијом земљом Европе у наредном периоду управљати такозвана „семафор коалиција“.
Међутим, већина политичких аналитичара била је сагласна око тога да социјал-демократе (СПД), Зелени и либерали (ФДП) неће нимало лако постићи споразум око програма нове владе. Неретко се помињало да преговори могу да се одуже, чак и након новогодишњих празника.
Ипак, крајем новембра цела прича је добила епилог. Склопљена је очекивана коалиција, програм је представљен, а анализе њених планова су започеле.
Јасно је да су социјал-демократе и канцелар Олаф Шолц окосница те владе, па је на својеврстан начин можемо сматрати и владом континуитета.
Наиме Шолц је у претходном мандату бије вицеканцелар и министар финансија под вођством канцеларке Ангеле Меркел. Сем тога његова партија је у последњих шеснаест година готово дванаест била у власти са сада опозиционом коалицијом ЦДУ – ЦСУ.
Пошто се у немачкој политици ретко дешавају радикални заокрети, тешко је очекивати да се у садашњим околностима, поготово под Олафом Шолцом, тако нешто догоди.
Наравно то не значи да се пред новом немачком владом неће наћи велики изазови. Напротив!
Здравствена, економска и политички ситуација, у целом свету па самим тим и у Немачкој, веома је непредвидиво. Нове немачке власти, у складу са тим, мораће да покажу висок степен оперативности, прилагодљивости, али и јединства. Једно од кључних питања за нову владу биће очување животне средине.
Јасно је да то спада у највиши приоритет Зелених, али и да је „Зелена агенда“ веома наглашена и код социјал- демократа. Зелени ће имати под својом контролом моћно министарство које ће објединити економију, енергију и питања климатских промена. Коалициони партнери те партије очигледно су на тај начин желели да превентивно делују. Односно, да избегну сукоб у влади до кога би неминовно дошло да се једна партија бави екологијом, а друга економијом.
Тешко помирљиви интереси привреде и заштите животне средине представљали би опасну „јабуку раздора“ у влади канцелара Шолца. Овако, то „супер министарство“ заједно са ресором Заштите животне средине објединили су Зелени. Тиме су добили шансу да своју агенду спроводе у дело, али и да пред бирачима сносе највећу одговорност уколико се то буде негативно одразило на привредни развој њихове земље.
Амбициозна еколошка стратегија будуће владе предвиђа да Немачка до 2030. године елиминише термоелектране на угља и да готово 80% употребљене енергије буде из обновљивих извора.
Сложићемо се да такав пројекат неће бити нимало лако реализовати. Надлежна министарства, а нарочито она под контролом Зелених, мораће да покажу изузетну умешност како би план био реализован, а да истовремено немачка економија за то не плати превисоку цену. Самим, тим можемо закључити да су Зелени добили „Данајски дар“ од својих коалиционих партнера.
Немачко министарство здравља, „врућ кромпир“ за који се нико није превише отимао, на крају је по коалиционом споразуму припало СПД-у.
Јасно је зашто су сви бежали од овог изазова. Корона криза и даље траје, а питање обавезне вакцинације је нешто што ће свакако морати да се разматра. Јасно је да се на теми здравља нације у време глобалне пандемије неће купити лаки политички поени. Напротив! У сваком случају то је такође једно од горућих питања које чека нову владу, а посебно СПД.
Наравно, ова кратка анализа не би била комплетна без спољне политике.
Упадљиво је да документ о плану и програму будуће немачке владе, на 178 страница написан, не нуди јасан став о Северном току 2. Питање тог гасовода је нешто на чему ће се „ломити“ немачка спољна политика. Сви декларативни ставови о продубљивању добрих односа са САД и другим европским савезницима у највећој мери зависиће од решавања овог питања.
Очигледно је да се до компромиса неће лако, јер се жеље Зелених, за заузимањем оштријег курса према Русији, налазе у колизији са потребама немачке привреде за руским гасом. Сосцијал-демократе су тога и те како свесне, тако да ће се канцелар Шолц, у овом деликатном случају, вероватно више питати од Аналене Бербок, министарке иностраних послова из редова Зелених.
Тачније, завршени гасовод ће добити употребне дозволе, пре или касније. Јер то није само пројекат Ангеле Меркел, како многи противници његовог активирања тврде. То је пројекат целокупне немачке привреде у чију реализацију су немачке социјал-демократе биле и остале дубоко инволвиране.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
