Na tržištu ulja se ne očekuju nestašice jer su naše uljare i izvoznici prošle godine kupili više suncokreta nego što im je potrebno
– Da u julu ne rodi ni kilogram žita Srbija trenutno ima zalihe pšenice da komotno živimo oko godinu dana, izjavila je za „Politiku” Sunčica Savović, direktor udruženja „Žita Srbije”.
Komentarišući informacije da su naši građani počeli da kupuju veće količine brašna, ulja, šećera već sa prvim informacijama o početku sukoba u Ukrajini, ona napominje da za tim nema potrebe jer su zalihe žitarica na lagerima prodavaca velike.
– Raspolažemo više nego dovoljnim količinama. Ljudi ne treba da upadaju u potrošačku histeriju. Mi nikada nismo zavisili od ruske i ukrajinske pšenice i kukuruza. Oni su veliki proizvođači, cena njihove robe utiče i na našu jer je plasiramo na istom delu svetskog tržišta. Naše tržište nema problem – kaže Savovićeva.
Eskalacija sukoba u Ukrajini podigla je trenutno cene žitarica u nebesa na svetskim berzama. Pšenica na berzi u Čikagu poskupela je u četvrtak za 5,6 odsto, što je najviše od sredine 2012.
Dodatnu paniku izazvala je vest da je Rusija do daljeg obustavila saobraćaj trgovačkih brodova u Azovskom moru. Međutim, prema saopštenju ruskih zvaničnika njene luke u Crnom moru ostale su i dalje otvorene za plovidbu.
Rojtersu je potvrđeno da trgovački brodovi u Azovskom moru stoje. Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, uglavnom isporučuje svoje žito iz luka u Crnom moru. One u Azovskom imaju plići gaz i manje kapacitete.
Jasno je da trenutna dešavanja mogu imati i dalje posledice jer Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa 29 odsto u svetskom izvozu pšenice, sa 19 procenata u svetskim isporukama kukuruza i sa 80 odsto u globalnom izvozu suncokretovog ulja.
– Ništa ne zavisi od pravih uzroka već od geopolitičkih kretanja, verovatno je da su ovoliki skok cena izazvali finansijski fondovi koji su počeli da kupuju žitarice. Videćemo šta će se dogoditi sledeće nedelje – navodi Savovićeva. Kada je reč o Srbiji, zalihe svih žitarica su velike i ona smatra da je veći problem da li ćemo uspeti da ih izvezemo.
– Pšenicom se ne trguje nedeljama unazad. Mi smo izvezli u januaru svega 60.000 tona, što je malo – naglašava ona. Prema podacima tog udruženja od početka ekonomske godine – jula 2021. izvezeno je 667.155 tona pšenice, a ako se preračuna i izvezeno brašno, ukupan plasman na strana tržišta bio je 762.644 tone. Prošle godine Srbija je imala rekordan rod žita od oko 3,4 miliona tona i solidne prelazne zalihe od oko 300.000 tona.
– Mesečno za sve namene na našem tržištu trošimo 125.000 tona pšenice. Kada oduzmemo izvoz i potrošnju, trenutno u zemlji imamo zalihe veće od 1,7 miliona tona. Jasno je da žita u ovom trenutku, bez količina iz nove žetve, ima dovoljno za gotovo godinu dana. To je realno stanje – napominje Savovićeva.
Dodaje da je, sa druge strane, nerealno to što se pre dva dana dešavalo s cenama na svetskim berzama.
Smatra da je najobjektivnije pratiti promene petak na petak, jer se tada dobija prava slika.
Bez obzira na to što je cena kukuruza na francuskoj berzi otišla u jednom trenutku za 57 evra, po toni, naknadno je, do završetka tog dana, taj rast bio više nego upola manji.
Cena kukuruza na našem izvoznom tržištu bila je u sredu oko 242 evra a u toj panici, u toku dana, kretala se od 248 do 265 evra po toni. Ali naglašava da to nije cena po kojoj se trgovalo već ona koju su proizvođači tražili.
Preuzmite android aplikaciju.
