На тржишту уља се не очекују несташице јер су наше уљаре и извозници прошле године купили више сунцокрета него што им је потребно
– Да у јулу не роди ни килограм жита Србија тренутно има залихе пшенице да комотно живимо око годину дана, изјавила је за „Политику” Сунчица Савовић, директор удружења „Жита Србије”.
Коментаришући информације да су наши грађани почели да купују веће количине брашна, уља, шећера већ са првим информацијама о почетку сукоба у Украјини, она напомиње да за тим нема потребе јер су залихе житарица на лагерима продаваца велике.
– Располажемо више него довољним количинама. Људи не треба да упадају у потрошачку хистерију. Ми никада нисмо зависили од руске и украјинске пшенице и кукуруза. Они су велики произвођачи, цена њихове робе утиче и на нашу јер је пласирамо на истом делу светског тржишта. Наше тржиште нема проблем – каже Савовићева.
Ескалација сукоба у Украјини подигла је тренутно цене житарица у небеса на светским берзама. Пшеница на берзи у Чикагу поскупела је у четвртак за 5,6 одсто, што је највише од средине 2012.
Додатну панику изазвала је вест да је Русија до даљег обуставила саобраћај трговачких бродова у Азовском мору. Међутим, према саопштењу руских званичника њене луке у Црном мору остале су и даље отворене за пловидбу.
Ројтерсу је потврђено да трговачки бродови у Азовском мору стоје. Русија, највећи светски извозник пшенице, углавном испоручује своје жито из лука у Црном мору. Оне у Азовском имају плићи газ и мање капацитете.
Јасно је да тренутна дешавања могу имати и даље последице јер Русија и Украјина заједно учествују са 29 одсто у светском извозу пшенице, са 19 процената у светским испорукама кукуруза и са 80 одсто у глобалном извозу сунцокретовог уља.
– Ништа не зависи од правих узрока већ од геополитичких кретања, вероватно је да су оволики скок цена изазвали финансијски фондови који су почели да купују житарице. Видећемо шта ће се догодити следеће недеље – наводи Савовићева. Када је реч о Србији, залихе свих житарица су велике и она сматра да је већи проблем да ли ћемо успети да их извеземо.
– Пшеницом се не тргује недељама уназад. Ми смо извезли у јануару свега 60.000 тона, што је мало – наглашава она. Према подацима тог удружења од почетка економске године – јула 2021. извезено је 667.155 тона пшенице, а ако се прерачуна и извезено брашно, укупан пласман на страна тржишта био је 762.644 тоне. Прошле године Србија је имала рекордан род жита од око 3,4 милиона тона и солидне прелазне залихе од око 300.000 тона.
– Месечно за све намене на нашем тржишту трошимо 125.000 тона пшенице. Када одузмемо извоз и потрошњу, тренутно у земљи имамо залихе веће од 1,7 милиона тона. Јасно је да жита у овом тренутку, без количина из нове жетве, има довољно за готово годину дана. То је реално стање – напомиње Савовићева.
Додаје да је, са друге стране, нереално то што се пре два дана дешавало с ценама на светским берзама.
Сматра да је најобјективније пратити промене петак на петак, јер се тада добија права слика.
Без обзира на то што је цена кукуруза на француској берзи отишла у једном тренутку за 57 евра, по тони, накнадно је, до завршетка тог дана, тај раст био више него упола мањи.
Цена кукуруза на нашем извозном тржишту била је у среду око 242 евра а у тој паници, у току дана, кретала се од 248 до 265 евра по тони. Али наглашава да то није цена по којој се трговало већ она коју су произвођачи тражили.
Преузмите андроид апликацију.
