Srbija poštuje i afirmiše ciljeve Zelene agende i Sofijske deklaracije, a istovremeno intenzivno radi i na projektu „EU za Zelenu agendu“ kako bi se prilagodila izmenjenim klimatskim uslovima i uskladila sa zakonima EU, izjavila je Tanjugu ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
U Šar el Šeiku u Egiptu održava se međunarodna konferencija Ujedinjenih nacija COP27 posvećena klimatskim promenama na kojoj učestvuju predstavnici gotovo 200 zemalja, među kojima je i Srbija.
Ministarka je kazala da je za Srbiju važno što će učestvovati u završnim zaključcima samita COP27, jer će uvideti šta je to čemu će svet težiti u domenu borbe protiv klimatskih promena.
Dodala je i da se na tako velikim skupovima međunarodnog karaktera često menjaju ciljevi i prioriteti, te da je za Srbiju izuzetno značajno da isprati svetske trendove i sa tim prilagodi domaću politike i srategije.
Ministarka Vujović kaže da iako je Srbija mala ekonomija, ona nastoji da da svoj doprinos svetu u borbi protiv klimatskih promena i da joj u tome pomažu evropski partneri.
U tome smeru je, objašnjava Vujovićeva, Srbija usvojila važna strateška dokumenta koji omogućavaju da naša zemlja bude u korak sa svetom u suočavanju sa klimatskim promenama.
„Prvo je usvojen Zakon o klimatskim promenama 2021. godine, a sada, u skladu sa tim zakonom, usvojamo i dva strateški važna dokumenta – Strategija niskougljeničnog razvoja Srbije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove“, navela je Vujovićeva.
To znači, precizira ona, da u Srbiji treba da se stavi akcenat na sve grane privrede i sektore pogođene klimatskim promenama, a to su pre svega poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo i javno zdravlje.
Naglasila je da je neophodno da se svi građani, uključujući lokalne samouprave i privredni sektor, prilagode i pružaju doprinos u borbi protiv klimatskih promena.
Takođe Vujović je podsetila da je resorno ministarstvo u avgustu usvojilo Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) koji previđa smanjenje štetnih emisija sa efektom staklene bašte, za 33,3 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.
Kako kaže, Srbija radi na tome da prilagodi nacionalni zakonodavni okvir direktivama EU u klimatskih promena, ali i o drugim pitanjima koji se tiču zaštite životne sredine.
„Radimo na zakonodavnom okviru, pre svega kada je otvoreno Poglavlje 27 i Klaster 4 koji se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene. U skladu sa tim imamo i dodatnu obavezu da sva dokumenta usklađujemo i pratimo sve što se menja u evropskim zakonima i direktivama”, objasnila je Vujovićeva.
Istakla je u izjavi za Tanjug da ima još važnih dokumenata koje vlada Srbije treba da donese.
Na tom putu, prema njenim rečima, Srbija ima punu podršku evropskih partnera, a dobija i dodatna sredstva od Švedske i Švajcarske.
Vujović je zaključila da je naša zemlja ima veoma ambiciozne planove u borbi protiv klimatskih promena i da na osnovu svih zakonskih akata i podakata koje je sprovela prednjači u odnosu na druge zemlje regiona.
Kada je zaštita životne sredine u pitanju Vujović je istakla da je u fokusu resornog ministarstva smanjenje aerozagađenja, sanacija otpadnih voda i otpada, te da će nastaviti da sprovodi projekte izgradnje reciklažnih centara i postrojenja za preradu otpadnih voda.
Predstavnici oko 200 zemalja sveta razgovaraju u Egiptu na temu kako obuzdati globalno zagrevanje i kako finansirati oporavak od štete prouzrokovan klimatskim promenama.
Na skupu, koji se održava od 6. do 18. novembra, razgovara se i o tome kako se globalno zagrevanje može ograničiti na porast temperature od 1,5 stepena celzjusa, što je cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine.
Razgovori u Egiptu predstavljaju povratak konferencije u Afriku, nakon što je 2016. godine u Maroku održan COP22.
Preuzmite android aplikaciju.
