Србија поштује и афирмише циљеве Зелене агенде и Софијске декларације, а истовремено интензивно ради и на пројекту „ЕУ за Зелену агенду“ како би се прилагодила измењеним климатским условима и ускладила са законима ЕУ, изјавила је Танјугу министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.
У Шар ел Шеику у Египту одржава се међународна конференција Уједињених нација COP27 посвећена климатским променама на којој учествују представници готово 200 земаља, међу којима је и Србија.
Министарка је казала да је за Србију важно што ће учествовати у завршним закључцима самита COP27, јер ће увидети шта је то чему ће свет тежити у домену борбе против климатских промена.
Додала је и да се на тако великим скуповима међународног карактера често мењају циљеви и приоритети, те да је за Србију изузетно значајно да испрати светске трендове и са тим прилагоди домаћу политике и сратегије.
Министарка Вујовић каже да иако је Србија мала економија, она настоји да да свој допринос свету у борби против климатских промена и да јој у томе помажу европски партнери.
У томе смеру је, објашњава Вујовићева, Србија усвојила важна стратешка документа који омогућавају да наша земља буде у корак са светом у суочавању са климатским променама.
„Прво је усвојен Закон о климатским променама 2021. године, а сада, у складу са тим законом, усвојамо и два стратешки важна документа – Стратегија нискоугљеничног развоја Србије и Програм прилагођавања на измењене климатске услове“, навела је Вујовићева.
То значи, прецизира она, да у Србији треба да се стави акценат на све гране привреде и секторе погођене климатским променама, а то су пре свега пољопривреда, водопривреда, шумарство и јавно здравље.
Нагласила је да је неопходно да се сви грађани, укључујући локалне самоуправе и привредни сектор, прилагоде и пружају допринос у борби против климатских промена.
Такође Вујовић је подсетила да је ресорно министарство у августу усвојило Национално утврђени допринос (НДЦ) који превиђа смањење штетних емисија са ефектом стаклене баште, за 33,3 одсто до 2030. у односу на 1990. годину.
Како каже, Србија ради на томе да прилагоди национални законодавни оквир директивама ЕУ у климатских промена, али и о другим питањима који се тичу заштите животне средине.
„Радимо на законодавном оквиру, пре свега када је отворено Поглавље 27 и Кластер 4 који се односи на заштиту животне средине и климатске промене. У складу са тим имамо и додатну обавезу да сва документа усклађујемо и пратимо све што се мења у европским законима и директивама”, објаснила је Вујовићева.
Истакла је у изјави за Танјуг да има још важних докумената које влада Србије треба да донесе.
На том путу, према њеним речима, Србија има пуну подршку европских партнера, а добија и додатна средства од Шведске и Швајцарске.
Вујовић је закључила да је наша земља има веома амбициозне планове у борби против климатских промена и да на основу свих законских аката и подаката које је спровела предњачи у односу на друге земље региона.
Када је заштита животне средине у питању Вујовић је истакла да је у фокусу ресорног министарства смањење аерозагађења, санација отпадних вода и отпада, те да ће наставити да спроводи пројекте изградње рециклажних центара и постројења за прераду отпадних вода.
Представници око 200 земаља света разговарају у Египту на тему како обуздати глобално загревање и како финансирати опоравак од штете проузрокован климатским променама.
На скупу, који се одржава од 6. до 18. новембра, разговара се и о томе како се глобално загревање може ограничити на пораст температуре од 1,5 степена целзјуса, што је циљ Париског споразума из 2015. године.
Разговори у Египту представљају повратак конференције у Африку, након што је 2016. године у Мароку одржан COP22.
Преузмите андроид апликацију.
