Извршни директор Ерсте банке у Србији Славко Царић оценио је данас да је одлука америчких Федералних резерви (ФЕД) да повећа каматне стопе одговор на раст инфлације, на који има утицај криза у Украјини, али да се неће нарочито одразити на Србију.
„ФЕД смањењем откупа америчких државних обвезница практично чисти систем од вишка новца, а кроз повећање каматних стопа прикупљају депозите, који би иначе ишли у друге врсте инвестиција и у повећање цена. Сама одлука у Србији нема неки велики утицај, али нам показује у ком правцу ће се доносити одлуке и у Европској централној банци“, оценио је Царић у изјави за Танјуг.
Додао је да су одлуке о повећању каматних стопа већ донете у Чешкој, Румунији Пољској и другим државама у Европи.
„Данас очекујемо одлуку Народне банке Србије (НБС) и по Блумберговој сондажи јавног мњења, инвеститори очекују повећање рефернетне каматне стопе од 0,25 или 0,5 одсто. Овако мали покрет неће да направи никакве драматичне помаке што се тиче инвестиција и грађана“, рекао је Царић.
Нагласио је да ће повећање каматне стопе мало више осетити грајдани и мали део привреде који су задужени у динарима, јер ће имати нешто вишуи месечну рату, али је напоменуо како ће истовремено бити повећана и камата на динарску штедњу.
„За сада нема драмнатичних догађаја на хоризонту, али се мора пратити колико ће дуго трајати криза у Украјини, колико брзо ће цене хране и енергената почети да се враћају у норамлу, јер су највећи појединачни импути за раст инфлације“, упозорио је Царић.
Он је оценио да се може очекивати даљи раст цена хране, али и да се то неће драматично одразити на Србију.
„Ми имамо нашу производњу која је аутономна и НБС која је већ донела сет мера за помоћ банкарском сектору, а тиме и привреди да се тај ударац што више амортизује. Тако да, наша цена сетве и жетве ће бити директно повезана са повећањем цене енергенат и ђубрива, али ћемо имати и много већи приход од тога“, закључио је Царић.
Преузмите андроид апликацију.
