Британски портал оилпрајс, специјализован за теме из области енергетике, пише о интензивирању сарадње Србије са суседима за изградњу нових нафтовода услед неизвесности како би ембарго Европске уније на увоз руске нафте, који ускоро ступаи на снагу, могао да утиче на нашу земљу.
Очекује се да ће за мање од два месеца ЕУ срезати око 90 одсто свог увоза нафте из Русије. Та одлука је донета још у мају у оквиру пакета санкција усвојеног као одговор на инвазију Москве на Украјину. Пошто се Србија није придружила санкцијама, ова мера ће вероватно утицати на њено снабдевање нафтом, пише у тексту под насловом „Хоће ли нови нафтоводи допремати руску нафту у Србију?“.
Према подацима из 2021. године, Србија производи око 20 одсто укупних домаћих потреба за нафтом, а преосталих око 80 одсто увози – углавном из Ирака. Русија је њен други највећи снабдевач, са испорукама које чине скоро једну четвртину увезене нафте у Србију.
Руска нафта тренутно у Србију стиже преко Хрватске кроз цевовод ЈАНАФ који иде од јадранског терминала Омишаљ до рафинерије нафте у Панчеву. Међутим, испоруке ће вероватно престати јер ће сав увоз нафте преко мора у ЕУ, укључујући Хрватску, бити забрањен од 5. децембра.
Док танкерима с руском нафтом више неће бити дозвољене испоруке у ЕУ, руска нафта ће вероватно и даље стизати у неколико европских земаља преко Дружбе – једне од највећих мрежа нафтовода.
Очекује се да ће Немачка и Пољска до краја године престати да купују руску нафту преко нафтовода, а Мађарска, Словачка и Чешка су добиле привремена изузећа од забране увоза путем нафтовода како би имале више времена да смање зависност од Русије, наводи портал.
Србија такође зависи од руских енергетских ресурса. Због тога је земља недавно интензивирала енергетску сарадњу са Мађарском. У јуну су две земље потписале споразум којим је Србији обезбеђен додатни простор за складиштење гаса у Мађарској. Раније овог месеца, Мађарска је такође саопштила да је спремна да пружи помоћ Србији у снабдевању гасом ако буде потребно.
Недавно су две земље одлучиле да своју сарадњу подигну на виши ниво. Мађарска и Србија су се 10. октобра договориле да изграде нови део нафтовода којим би се обезбедило повезивање Србије с нафтоводом Дружба, додаје се даље.
Као алтернативна решења, Србија разматра изградњу цевовода који би пролазио кроз Северну Македонију и ишао до луке Драч у Албанији.
Деоница цевовода од Панчева до Скопља била би дуга око 400 километара, а било би потребно још 300 километара да се од Скопља повеже са Драчом. То би било много дуже од цевовода кроз Мађарску, за који се процењује да ће бити дуг 128 километара, али би омогућило Србији даљу диверсификацију снадбевања нафтном, закључује се у тексту.
Преузмите андроид апликацију.
