Пријатна и опуштена престоница Бугарске често је занемарена од стране туриста који кроз њу прођу само како би продужили ка обали мора или скијашким центрима, што је грешка, када се узме у обзир добра енергија и неки посебни лежерни вајб који краси Софију. Она дефинитивно није само локација од историјског значаја са грандиозним црквама и отоманским џамијама, већ представља модеран, младалачки град, који успешно балансира између споменика Црвене армије, религиозних објеката, римских остатака и барова у којима увек влада добро расположење. Софија је захваљујући свему овоме чиста балканска егзотика коју итекако вреди посетити.
Софија се налази у централном делу западне Бугарске, у Софијској долини, и окружена је планинама Витоша на југу, Љулин на западу и Старом планином на северу. То је чини четвртим највишим главним градом у Европи. Кроз њу протиче река Искар, најдужа река Бугарске, а у централном делу града постоје минерални извори.
У граду се тако налази и старо јавно купатило, код ког данас локалци могу напунити своје боце свежом минералном водом која извире из земље. Тренутно у Софији постоји неколико спа центара, међутим, пун потенцијал природне лековите минералне воде далеко је од искориштеног, будући да их има више десетина.
Њихово постојање чак је одмогло изградњи софијског метроа која је трајала читаве три деценије. Данас се испред зграде историјског музеја налазе две фонтане са термалном водом.
Сам објекат заправо представља турско купатило из 16. века. Турци међутим нису били једини корисници благотворне градске термалне воде. Ископавања током изградње метроа открила су и ризницу римских остатака старих готово 2000 година, када је град био познат као Сердика.
Римљани, који су на ове територије стигли 29 година пре нове ере су се такође позиционирали уз саме изворе те их искористили за своје купаонице. Данас термални извори у Софији пружају савршену прилику за опуштање и релаксацију, посебно после дугог дана проведеног на послу или у истраживању града.
Један од симбола не само града већ и целе Бугарске представља црква Александра Невског. Ова масивна, задивљујућа црква изграђена је између 1882. и 1912. године у сећање на 200 хиљада руских војника који су погинули борећи се за независност Бугарске током Руско-турског рата (1877–78).
Названа је у част руског војсковође из 13. века, а дизајнирао ју је руски архитекта Александар Померанцев. Црква је изграђена у нео-византијском стилу који је био популаран у Русији у то време и украшена је мозаицима и златом куполама. Службе уз православне песме се у цркви одржавају свакодневно, а улаз је слободан.
Цркве, споменици, меморијали и други објекти од историјског значаја у Софији се налазе на сваком кораку. Међутим, оно што посебно краси град су његови огромни паркови и уређени вртови – одлична противтежа градском сивилу.
Софија живи у блиској вези са природом, а само кратка вожња аутобусом дели љубитеље скијања од оближњих ски стаза, и заљубљенике у пешачење од планине Витоше. Када се уз све то додају и сви они музеји, галерије, ресторани и клубови, закључак је да у Софији итекако вреди провести више од кратког викенда. Још једна значајна атракција је Александров булевар, који важи за срце Софије и представља место сусрета локалаца и туриста. Живописни булевар је иделано место за посматрање људи, уживање у пићу и храни, те у шопингу.
У граду се дешавају и бројни фестивали – од музичких, преко позоришних, до гастрономских, те је узбудљиво током целе године. Као и свуда на Балкану, и ноћни живот је на завидном нивоу.
Укратко, главни град Бугарске представља фасцинантан спој богате историје, живописне културе и савременог духа. Са својим импозантним споменицима, сликовитим пејзажима и разноврсним културним понудама, Софија пружа незаборавно искуство посетиоцима свих профила. Без обзира да ли истражујете њене античке рушевине, уживате у локалним укусима на тржници или се опуштате у термалним изворима, све су шансе да ће вас Софија очарати.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
