Не можемо очекивати да нас дете слуша и чује шта му причамо уколико ми не чујемо дете шта нам поручује.
Како бисмо деци омогућили да постану људи који ће имати свој глас и своја права, морамо их слушати шта нам поручују још од најмлађих дана.
И да, то се не односи на испуњавање њихових жеља, већ да ћемо саслушати дете до краја шта хоће да нам каже, са уважавањем. Без трунке осуде и доношења превремених закључака.
Саопштавање емоција које нам дете упућује треба да нас радује. Дете тако открива информације о себи, а тиме ми можемо да увидимо његов свет. Тек када саслушамо дете и сагледамо његов положај, можемо дати наше мишљење и поделити наша осећања, забринутост.
Кроз показивање и уважавање става детета и његових осећања, он добија поруку да нам је важан, а када са њим делимо наша осећања, дете добија поруку о томе да сте важни и сами себи, што је изузетно битно, јер на то значи да смо сви вредни поштовања.
Када кроз разговор са дететом желимо да решимо неки конфликт, тада га учимо вештинама које ће му свакако користити у будућности.
Дете ће нас више слушати, ако смо и ми спремни њега да чујемо. То ће побољшати наш однос са дететом.
Никако не треба пребацивати одговорност на децу везано за наше емоције, али показати да се и ви осећате лоше и да имате мане, да волите себе је ок. Тако дете заправо учи да прихвати себе, али и да је њехов глас једнако важан као било чији друго.
Преузмите андроид апликацију.
