Ne možemo očekivati da nas dete sluša i čuje šta mu pričamo ukoliko mi ne čujemo dete šta nam poručuje.
Kako bismo deci omogućili da postanu ljudi koji će imati svoj glas i svoja prava, moramo ih slušati šta nam poručuju još od najmlađih dana.
I da, to se ne odnosi na ispunjavanje njihovih želja, već da ćemo saslušati dete do kraja šta hoće da nam kaže, sa uvažavanjem. Bez trunke osude i donošenja prevremenih zaključaka.
Saopštavanje emocija koje nam dete upućuje treba da nas raduje. Dete tako otkriva informacije o sebi, a time mi možemo da uvidimo njegov svet. Tek kada saslušamo dete i sagledamo njegov položaj, možemo dati naše mišljenje i podeliti naša osećanja, zabrinutost.
Kroz pokazivanje i uvažavanje stava deteta i njegovih osećanja, on dobija poruku da nam je važan, a kada sa njim delimo naša osećanja, dete dobija poruku o tome da ste važni i sami sebi, što je izuzetno bitno, jer na to znači da smo svi vredni poštovanja.
Kada kroz razgovor sa detetom želimo da rešimo neki konflikt, tada ga učimo veštinama koje će mu svakako koristiti u budućnosti.
Dete će nas više slušati, ako smo i mi spremni njega da čujemo. To će poboljšati naš odnos sa detetom.
Nikako ne treba prebacivati odgovornost na decu vezano za naše emocije, ali pokazati da se i vi osećate loše i da imate mane, da volite sebe je ok. Tako dete zapravo uči da prihvati sebe, ali i da je njehov glas jednako važan kao bilo čiji drugo.
Preuzmite android aplikaciju.
