Posle epidemije koronavirusa, kombinovane i onlajn nastave, talasa vršnjačkog nasilja, te velike tragedije u „Ribnikaru“, škole čekaju brojne promene.
Kako piše Blic, tri najveće izmene vezane su za raniji završetak školske godine za sve učenike u Srbiji, za odlaganje velike ili državne mature, ali i za značajne promene na maloj maturi koja će biti održana za nešto više od dve nedelje.
Podseća se da je Vlada Srbije odlučila krajem prošle nedelje da zbog tragedije u „Ribnikaru“, i svega što se dešavalo posle toga, skrati školsku godinu i da poslednji radni dan bude utorak 6. jun.
Međutim, sve škole će nastaviti da rade do 20. juna kada je po kalendaru bio predviđen završetak nastave, te će đaci koji to žele moći da dolaze u svoje obrazovne ustanove redovno ili kada im to bude odgovaralo (kada se dogovore sa nastavnicima) kako bi eventualno popravili ocene.
Svi nastavnici bi do sutra (utorak) trebalo da utvrde predlog zaključenih ocena (ukoliko su ocene „na klackalici“, odnosno ako se nastavnik dvoumi da li da da veću ili nižu ocenu – davaće veću), nakon čega će učenici koji to žele imati priliku da ih poprave.
Produženi boravak u školama gde postoji takođe će biti organizovan do 20. juna, uz preporuku da škola anketira roditelje i na osnovu tih rezultata organizuje rad produženog boravka. Slično je i sa celodnevnom nastavom.
Uvođenje državne ili velike mature zvanično je, ponovo, odloženo za još dve godine, pa bi u najboljem slučaju umesto narednog leta kako je bilo predviđeno školskim kalendarom, svoju premijeru mogla da doživi u junu 2026. godine.
Ona je prvobitno bila zamišljena po sistemu male mature, samo što bi umesto za upis u srednje škole, od rezultata na njoj zavisio upis na fakultete. Međutim, nadležni su se tu suočili već sa prvim problemom jer su mnogi fakulteti, posebno oni za koje vlada veliko interesovanje, odbacili takvu mogućnost.
Ministarstvo prosvete je bilo prinuđeno da napravi ustupke posle kojih je, po mišljenju mnogih, državna matura prilično obesmišljena. Naime, dozvoljeno je fakultetima koji to žele, da pored državne mature, organizuju dodatnu proveru sklonosti i sposobnosti kandidata, samo što to neće moći da se zove prijemni ispit nego „test sklonosti“.
A onda je krajem prošlog meseca saopšteno da se državna matura odlaže za još dve godine, za jun 2026.
Prva velika promena koja je uvedena u školama vezana je za malu maturu, a kako će izgledati imaćemo priliku da vidimo za nešto više od dve nedelje, od 21. do 23. juna, kada će je polagati sadašnji osmaci.
Glavna novina je što svršeni osnovci pored srpskog/maternjeg jezika i matematike više neće imati kombinovani test, već će birati jedan od pet predmeta (geografija, istorija, biologija, fizika i hemija).
Tačnije, već su ga izabrali početkom godine. Najviše malih maturanata, njih 38 odsto, izabralo je biologiju, za geografiju se opredelilo 29 odsto, za istoriju oko 16 odsto, devet odsto se prijavilo da polaže hemiju, a najmanje, svega osam odsto, odlučilo se za fiziku.
Kada je bodovanje u pitanju, ono ostaje po starom, ali uz manje promene. Učenici će i dalje maksimalno moći da osvoje 100 poena i to 60 na osnovu uspeha iz osnovne škole i 40 sa završnog ispita, tj. male mature.
Međutim, različito će se bodovati sami testovi. Naime, do ove godine su testovi iz srpskog/maternjeg jezika i matematike vredeli po maksimalnih 13 poena, a kombinovani 14. Po novom, đaci će na srpskom i matematici moći da zarade 14 bodova, a na trećem odabranom testu iz biologije, geografije, hemije, fizike ili istorije „samo“ 12.
Svi testovi će imati isti broj pitanja kao i do sada, po 20, ali će se primenjivati različita računica.
Konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“
Preuzmite android aplikaciju.
