После епидемије коронавируса, комбиноване и онлајн наставе, таласа вршњачког насиља, те велике трагедије у „Рибникару“, школе чекају бројне промене.
Како пише Блиц, три највеће измене везане су за ранији завршетак школске године за све ученике у Србији, за одлагање велике или државне матуре, али и за значајне промене на малој матури која ће бити одржана за нешто више од две недеље.
Подсећа се да је Влада Србије одлучила крајем прошле недеље да због трагедије у „Рибникару“, и свега што се дешавало после тога, скрати школску годину и да последњи радни дан буде уторак 6. јун.
Међутим, све школе ће наставити да раде до 20. јуна када је по календару био предвиђен завршетак наставе, те ће ђаци који то желе моћи да долазе у своје образовне установе редовно или када им то буде одговарало (када се договоре са наставницима) како би евентуално поправили оцене.
Сви наставници би до сутра (уторак) требало да утврде предлог закључених оцена (уколико су оцене „на клацкалици“, односно ако се наставник двоуми да ли да да већу или нижу оцену – даваће већу), након чега ће ученици који то желе имати прилику да их поправе.
Продужени боравак у школама где постоји такође ће бити организован до 20. јуна, уз препоруку да школа анкетира родитеље и на основу тих резултата организује рад продуженог боравка. Слично је и са целодневном наставом.
Увођење државне или велике матуре званично је, поново, одложено за још две године, па би у најбољем случају уместо наредног лета како је било предвиђено школским календаром, своју премијеру могла да доживи у јуну 2026. године.
Она је првобитно била замишљена по систему мале матуре, само што би уместо за упис у средње школе, од резултата на њој зависио упис на факултете. Међутим, надлежни су се ту суочили већ са првим проблемом јер су многи факултети, посебно они за које влада велико интересовање, одбацили такву могућност.
Министарство просвете је било принуђено да направи уступке после којих је, по мишљењу многих, државна матура прилично обесмишљена. Наиме, дозвољено је факултетима који то желе, да поред државне матуре, организују додатну проверу склоности и способности кандидата, само што то неће моћи да се зове пријемни испит него „тест склоности“.
А онда је крајем прошлог месеца саопштено да се државна матура одлаже за још две године, за јун 2026.
Прва велика промена која је уведена у школама везана је за малу матуру, а како ће изгледати имаћемо прилику да видимо за нешто више од две недеље, од 21. до 23. јуна, када ће је полагати садашњи осмаци.
Главна новина је што свршени основци поред српског/матерњег језика и математике више неће имати комбиновани тест, већ ће бирати један од пет предмета (географија, историја, биологија, физика и хемија).
Тачније, већ су га изабрали почетком године. Највише малих матураната, њих 38 одсто, изабрало је биологију, за географију се определило 29 одсто, за историју око 16 одсто, девет одсто се пријавило да полаже хемију, а најмање, свега осам одсто, одлучило се за физику.
Када је бодовање у питању, оно остаје по старом, али уз мање промене. Ученици ће и даље максимално моћи да освоје 100 поена и то 60 на основу успеха из основне школе и 40 са завршног испита, тј. мале матуре.
Међутим, различито ће се бодовати сами тестови. Наиме, до ове године су тестови из српског/матерњег језика и математике вредели по максималних 13 поена, а комбиновани 14. По новом, ђаци ће на српском и математици моћи да зараде 14 бодова, а на трећем одабраном тесту из биологије, географије, хемије, физике или историје „само“ 12.
Сви тестови ће имати исти број питања као и до сада, по 20, али ће се примењивати различита рачуница.
Конкурс за доделу стипендија у оквиру пројекта „Србија за Србе из региона“
Преузмите андроид апликацију.
