Sidnej je grad beskrajno udaljen, ali i beskrajno poznat, a kako god da se zamišlja bolji je uživo.
Geografski gledano jedino srpski turisti koji se upute u posetu Novom Zelandu preći će duži put od onoga do Sidneja. Iako računanja direktnom vazdušnom linijom pokazuju brojku od oko 17 prava udaljenost od Novog Sada do Sidneja preko ruta kojima se avioni kreću iznosi oko 20 hiljada km.
Zanimljivo je kad pomislimo koliko je Afrika ogroman kontinent, a najjužnija država Južna Afrika, ipak nam je bliža od Sidneja. To je i jedan od razloga zašto sam sebi rekao da se ne bih upuštao ponovo u ovaj put, jer je utisak da se putuje do planete u nekom drugom univerzumu.
Posle putovanja do Australije čak se i Amerika čini kao država tu blizu, samo 10 sati leta.
Za Sidnej se može reći da je australijski Nju Jork, jedno betonsko čudovište u kojem dan prolazi brzo, osnovu ishrane čini brza hrana ili kineska, a od čovekove energije na kraju dana ne ostaje ništa, jer grad svojim ponudama i lepotom iscrpi sve iz osobe, bila ona turista ili lokalac. Lično mi je jako dobar utisak ostavila bezbednost u gradu.
Obzirom da pešačenje, kao i većina turista uglavnom praktikujem, jer tad se najviše vidi i doživi, osećaj bilo kakve opasnosti u Sidneju me nikad nije obuzeo za razliku od gradova u Zapadnoj Evropi i SAD.
Aboridžini znaju da budu napasni i da pokušavaju da iznude po koji dolar, ali susresti njih u Sidneju je dosta retka pojava. Betonska džungla nije njihovo prirodno stanište pa tu i ne zalaze.
Mogućnosti smeštaja u Sidneju su brojne i nivo komfora naravno zavisi samo od dubine džepa. U ponudi su hoteli, hosteli, airbnb i ko zna šta sve još. Ljudi su spontani i dobronamerni, upoznavanje veoma lako ide, a predrasude osim u rečniku u stvarnom životu tamo ne postoje.
Sidnej kao i cela Australija izgleda kao mesto gde su Englezi izgradili savršenu državu kakvu su već imali, ovaj put ne štedeći prostor.
Koliko je to veliki i nenaseljen kontinent jasno je iz jedne studije od pre desetak godina koja je zaključila da bi u Australiju moglo da se smesti i normalno živi 17 milijardi ljudi. To je više nego duplo od sadašnje svetske populacije.
Što se tiče stanovništva i Britanaca, čiji su zarobljenici prvobitno naselili ovaj kontinent davne 1788. godine, Australija je poslednjih decenija u stalnom procesu uvoza stanovništva.
Anglosaksonsko stanovništvo je u Sidneju toliko izmešano sa Indijcima, Kinezima i drugim Azijatima, da sam pred odlazak u avionu svom prijatelju rekao „Ajmo iz ove Kine“.
Lokacije koje u Sidneju vredi posetiti su naravno mnogobrojne. Najbolje je da prva na listi bude Kuća Opere, jer od nje kad se krene svugde se može stići. Atrakcije za turiste su uglavnom koncentrisane u uskom gradskom jezgru.
Sydney Tower Eye bi bila na drugom mestu po važnosti za one koji se ne plaše visine i vole panoramske fotografije. Od zooloških vrtova na raspolaganju su WILD LIFE Sydney Zoo koji je u urbanom delu grada i veliki kompleks Taronga Zoo do kojeg se može od opere brodom preći put do ulaza ili peške tj. automobilom za one koji se nalaze na severnoj strani grada.
Redovi za slikanje sa Koalom nisu veliki i to svakako ne treba propustiti, ako se ikad zateknete u Sidneju. Iako ga ima u svim većim metropolama uvek preporučujem i posetu muzeju Madame Tussauds, jer svaki od gradova u svetu ima po neki izložbeni unikat. Noćnih klubova i barova ima u izobilju, jer grad živi 24 sata.
Autor teksta: Vladimir Janković
