Сиднеј је град бескрајно удаљен, али и бескрајно познат, а како год да се замишља бољи је уживо.
Географски гледано једино српски туристи који се упуте у посету Новом Зеланду прећи ће дужи пут од онога до Сиднеја. Иако рачунања директном ваздушном линијом показују бројку од око 17 права удаљеност од Новог Сада до Сиднеја преко рута којима се авиони крећу износи око 20 хиљада км.
Занимљиво је кад помислимо колико је Африка огроман континент, а најјужнија држава Јужна Африка, ипак нам је ближа од Сиднеја. То је и један од разлога зашто сам себи рекао да се не бих упуштао поново у овај пут, јер је утисак да се путује до планете у неком другом универзуму.
После путовања до Аустралије чак се и Америка чини као држава ту близу, само 10 сати лета.
За Сиднеј се може рећи да је аустралијски Њу Јорк, једно бетонско чудовиште у којем дан пролази брзо, основу исхране чини брза храна или кинеска, а од човекове енергије на крају дана не остаје ништа, јер град својим понудама и лепотом исцрпи све из особе, била она туриста или локалац. Лично ми је јако добар утисак оставила безбедност у граду.
Обзиром да пешачење, као и већина туриста углавном практикујем, јер тад се највише види и доживи, осећај било какве опасности у Сиднеју ме никад није обузео за разлику од градова у Западној Европи и САД.
Абориџини знају да буду напасни и да покушавају да изнуде по који долар, али сусрести њих у Сиднеју је доста ретка појава. Бетонска џунгла није њихово природно станиште па ту и не залазе.
Могућности смештаја у Сиднеју су бројне и ниво комфора наравно зависи само од дубине џепа. У понуди су хотели, хостели, аирбнб и ко зна шта све још. Људи су спонтани и добронамерни, упознавање веома лако иде, а предрасуде осим у речнику у стварном животу тамо не постоје.
Сиднеј као и цела Аустралија изгледа као место где су Енглези изградили савршену државу какву су већ имали, овај пут не штедећи простор.
Колико је то велики и ненасељен континент јасно је из једне студије од пре десетак година која је закључила да би у Аустралију могло да се смести и нормално живи 17 милијарди људи. То је више него дупло од садашње светске популације.
Што се тиче становништва и Британаца, чији су заробљеници првобитно населили овај континент давне 1788. године, Аустралија је последњих деценија у сталном процесу увоза становништва.
Англосаксонско становништво је у Сиднеју толико измешано са Индијцима, Кинезима и другим Азијатима, да сам пред одлазак у авиону свом пријатељу рекао „Ајмо из ове Кине“.
Локације које у Сиднеју вреди посетити су наравно многобројне. Најбоље је да прва на листи буде Кућа Опере, јер од ње кад се крене свугде се може стићи. Атракције за туристе су углавном концентрисане у уском градском језгру.
Sydney Tower Eye би била на другом месту по важности за оне који се не плаше висине и воле панорамске фотографије. Од зоолошких вртова на располагању су WILD LIFE Sydney Zoo који је у урбаном делу града и велики комплекс Taronga Zoo до којег се може од опере бродом прећи пут до улаза или пешке тј. аутомобилом за оне који се налазе на северној страни града.
Редови за сликање са Коалом нису велики и то свакако не треба пропустити, ако се икад затекнете у Сиднеју. Иако га има у свим већим метрополама увек препоручујем и посету музеју Madame Tussauds, јер сваки од градова у свету има по неки изложбени уникат. Ноћних клубова и барова има у изобиљу, јер град живи 24 сата.
Аутор текста: Владимир Јанковић
