Vladimir Putin će biti prvi strani lider s kojim će se Si Đinping lično videti posle skoro dve godine, otkako je u Pekingu u martu 2020. poslednji put ugostio pakistanskog predsednika Arifa Alvija.
Dogovor o susretu u februaru, na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu, pao je prošle nedelje, tokom virtuelnog sastanka dva državnika. Si je rekao da se raduje susretu s Putinom, da bi zamenik kineskog šefa diplomatije Le Jučeng kasnije potvrdio da će to biti sastanak „licem u lice”.
Uprkos nekoliko virtuelnih sastanaka sa svetskim liderima – Bajdenom, Merkelovom, Makronom i Džonsonom – upadljivo odsustvo Si Đinpinga s međunarodne scene od izbijanja pandemije korone zakomplikovalo je ambiciju Kine da se pozicionira kao alternativa američkom liderstvu. Period otkad je kineski predsednik prestao da putuje van granica zemlje poklopio se i s pogoršanjem odnosa Pekinga sa zapadnim centrima moći. Si je poslednji put napustio Kinu u januaru 2020, kad je otišao u Mjanmar. Samo nekoliko dana posle te posete kineski predsednik je naredio zatvaranje Vuhana, grada u kojem je izbila epidemija kovida-19.
Predsednici Kine i Rusije su jedina dva lidera koja nisu prisustvovala samitu Grupe 20 u Rimu u oktobru, a nisu došli ni na Klimatsku konferenciju COP26 u Glazgovu. Američki predsednik Džozef Bajden u Glazgovu je zbog toga čak javno ukorio drugu najveću ekonomiju sveta rekavši: „Kina je odsutna”.
Pre samo pet godina, u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Si Đinping se predstavio kao čuvar multinacionalnog poretka, dok je predsednik Donald Tramp gurao izolacionističku agendu „Amerika na prvom mestu”. Ali, otkako je kineski predsednik zbog pandemije prestao da putuje van zemlje, sve mu je teže da bude u toj ulozi.
Prema proceni Nila Tomasa, analitičara Grupe Evroazija, pre izbijanja pandemije Si Đinping je posećivao u proseku 14 zemalja godišnje. Kineski predsednik je u inostranstvu u toku jedne godine provodio 34 dana, što je znatno više od Baraka Obame (25) ili Donalda Trampa (23).
Preuzmite android aplikaciju.
