Владимир Путин ће бити први страни лидер с којим ће се Си Ђинпинг лично видети после скоро две године, откако је у Пекингу у марту 2020. последњи пут угостио пакистанског председника Арифа Алвија.
Договор о сусрету у фебруару, на Зимским олимпијским играма у Пекингу, пао је прошле недеље, током виртуелног састанка два државника. Си је рекао да се радује сусрету с Путином, да би заменик кинеског шефа дипломатије Ле Јученг касније потврдио да ће то бити састанак „лицем у лице”.
Упркос неколико виртуелних састанака са светским лидерима – Бајденом, Меркеловом, Макроном и Џонсоном – упадљиво одсуство Си Ђинпинга с међународне сцене од избијања пандемије короне закомпликовало је амбицију Кине да се позиционира као алтернатива америчком лидерству. Период откад је кинески председник престао да путује ван граница земље поклопио се и с погоршањем односа Пекинга са западним центрима моћи. Си је последњи пут напустио Кину у јануару 2020, кад је отишао у Мјанмар. Само неколико дана после те посете кинески председник је наредио затварање Вухана, града у којем је избила епидемија ковида-19.
Председници Кине и Русије су једина два лидера која нису присуствовала самиту Групе 20 у Риму у октобру, а нису дошли ни на Климатску конференцију ЦОП26 у Глазгову. Амерички председник Џозеф Бајден у Глазгову је због тога чак јавно укорио другу највећу економију света рекавши: „Кина је одсутна”.
Пре само пет година, у говору на Светском економском форуму у Давосу, Си Ђинпинг се представио као чувар мултинационалног поретка, док је председник Доналд Трамп гурао изолационистичку агенду „Америка на првом месту”. Али, откако је кинески председник због пандемије престао да путује ван земље, све му је теже да буде у тој улози.
Према процени Нила Томаса, аналитичара Групе Евроазија, пре избијања пандемије Си Ђинпинг је посећивао у просеку 14 земаља годишње. Кинески председник је у иностранству у току једне године проводио 34 дана, што је знатно више од Барака Обаме (25) или Доналда Трампа (23).
Преузмите андроид апликацију.
