У Малој дворани СПЕНС-а одржана је 37. по реду ММА манифестација најбоље регионалне организације, Serbian Battle Championship (SBC).
Уз бесплатан улаз за све љубитеље ММА спорта, и уз одличан списак борби који су организатори припремили, SBC 37 Revenge био је права прилика за све оне који воле борилачке спортове да уживају уз спортску представу највишег нивоа.
Имали смо прилику да гледамо 8 борби по правилима мешовитих борилачких спортова, уз наступе бораца из Русије, Киргистана, Турске, Босне и Херцеговине, Србије…
Вече је отворила борба у перо категорији између младих бораца из Мађарске и Србије, Немање Тодоровића и Роберта Саба. И Тодоровић и Сабо богато искуство из аматерске конкуренције спремно су пренели у професионалне воде – иако је Тодоровић добро ушао у борбу, и у неколико наврата деловало је да је уздрмао противника, мађарски борац Роберт Сабо пред сам крај рунде успева да преведе борбу у партер и да дословно три секунде пре гонга натера Тодоровића на предају гушењем.
У другој борби вечери гладали смо атрактиван дуел два борца из Србије – Андрије Стојиљковића из Врања, који живи и тренира у Новом Саду, и његовог противника Анеса Мусића, из Новог Пазара.
Борба се углавном одвијала на ногама – Стојиљковић је акценат ставио на боксераку технику и ручне комбинације, док је Анес углавном покушавао ножним техникама. Андрија Стојиљковић био је успешнији и успео је да наметне свој стил борбе, уздрма противника и борбу приведе крају у првој рунди техничким нокаутом, ударцима у партеру. Ово је други професионални тријумф за младог борца из „Family Fight Team„-а.
Трећи меч донео нам је борбу између турског борца Рамазана Сарија и борца из Босне и Херцеговине, Јасмина Бикића. Првобитно је борац из Турске требало да се бори против српског борца Јована Зделара, међутим због уговорних обавеза према најквалитетнијој европској организацији „ACA“, Зделар није био у могућности да наступи. Као заменски противник у борбу је ушао Јасмин Бикић.
Меч није дуго трајао, будући да је Рамазан Сари рвач светског реномеа, са освојеним одличјима на светском и европском нивоу, и иако му је ово био први профи меч у каријери, успео је одмах након одличне ручне комбинације да борбу преведе у партер, и да ударцима стигне до првог тријумфа у каријери, техничким нокаутом.
Четврта борба била је она која је носила опис друге најважније борбе SBC 37 Revenge спектакла, „Co-Main Event“, између талентованог ударача из Сомбора, Огњена Димића, и његовог противника из Русије, тачније Дагестана, Акбара Гаџиекперова.
И заиста смо гледали фантастичну борбу, највероватније најбољу борбу ове приредбе. У борби на ногама предност је имао Огњен Димић, и без проблема је у том сегменту водио борбу против знатно искуснијег руског професионалца. Ипак, када је реч о рвачким техникама и обарању противника, Гаџиекперов је бриљирао.
Иако је Димић био изузетно опасан и са леђа, и убојитим лактовима кажњавао Акбара, искуство и смиреност дагестанског борца помогли су му да и у наставку меча борбу преводи у партер и да уз константну контролу стигне до четрнаесте ММА победе, једногласном одлуком судија.
Пета борба, у лакој категорији, била је окршај младог ударача из Житишта, Томислава Милића, и борца из Босне и Херцеговине, Тарика Жунића.
Нажалост, дан пре саме приредбе преминуо је некадашњи тренер и велики пријатељ Томислава Милића.
Као прави професионалац, Милић је ипак решио да одради меч, ушавши у октагон без најавне музике, како би одао почаст свом пријатељу.
Иако је Тарик Жунић кренуо агресивно од самог почетка, и имао неколико успешних боксерских комбинација на ногама, то није било довољно да деконцентрише младог Милића.
Стрпљиво је Томислав чекао своју прилику, и након неколико минута борбе искористио моменат, уздрмао свог противника, и све завршио ударцима у партеру, и тако стигао до треће узастопне победе у ММА каријери.
Шести меч донео нам је први српско-киргистански дуел, између непораженог борца из Суботице, Давида Течера, и Сујмонкула Уулуа из Киргистана.
Прва рунда донела је испитивање снага – Течер је успешно пласирао снажне ниске ножне ударце, док је Уулу контрирао ручним комбинацијама.
Имали су успеха и један и други. Неколико добрих покушаја бацања имао је киргистански борац, међутим пред сам крај рунде Давид Течер је упорно радио на обарањима, покушајима да борбу преведе на под. Успешно се бранио Уулу, али истрошио је и пуно енергије.
Течер је у другој рунди успео да додатно оштети ногу свог противника, преведе борбу у партер, и све заврши гушењем, и тако стигне до четвртог тријумфа у каријери.
Седма борба била је велики интернационални дуел између бораца из Киргистана и Русије. Шамил Касумов, један од најталентованијих дагестанских бораца који је као аматер два пута побеђивао UFC шампиона Пјотра Јана, борио се против искуснијег борца из Киргистана, Алија Машрапова.
Машрапов је агресивно кренуо, будући да је због чињенице да није задовољио прописану килажу на званичном мерењу био у минусу за једну рунду пре самог почетка борбе.
Имао је неколико одличних бацања Машрапов, али није успео да задржи Касумова у партеру. У једном покушају бацања Касумов је преокренуо ситуацију, али и током бацања свом тежином пао ма противника и поломио му ребра. Али Машрапов није био у стању да настави и на носилима је напустио октагон, а Касумов је тако стигао до седмог профи тријумфа у каријери.
Након тога стигли смо до осме, главне борбе вечери, „Main Event“-а, између непораженог српслог потенцијала Предрага Богдановића и Амана Абдрајмова из Киргистана.
Месецима пре самог спектакла најављена је борба за шампионски појас између Богдановића и шампиона Џексона Торторе, али је због смртног случаја Бразилац морао да откаже учешће. Још два противника отказала су учешће пре него што је Абдрајмов прихватио понуду.
И имали смо одличан меч испред себе. Иако је испред себе имао противника са скором од осам победа и три пораза, Богдановић је потпуно доминирао. Успевао је без проблема да скрати дистанцу и преведе борбу у партер или је задржи уз кавез, уз задавање удараца, и успешно је то радио све три рунде.
Доминантно, једногласном одлуком судија, Предраг Богдановић стигао је до једанаестог професионалног тријумфа, и надамо се отворио себи врата потпису за неку од најјачих светских организација.
Тако је у великом стилу завршена још једна одлична приредба, и на крају, успешна спортска година када је о SBC Revenge манифестацијама реч. Организатори за следећу годину најављују још квалитнији и успешнији период, и са нестрпљењем ишчекујемо приредбе у 2022. години.
“SBC 37 Revenge” u Novom Sadu: Bogdanović potvrdio klasu, “UFC” sve bliže
Преузмите андроид апликацију.
