Pomalo nepravedno, prva asocijacija na Sardiniju često budu džet set letovališta koja rado svojim jahtama ili privatnim avionima posećuju italijanski i belosvetski milijarderi i holivudske zvezde.
Drugo najveće italijansko ostrvu (posle Sicilije) zapravo je mnogo više od toga. Sardiniju čine i idilične zabačene plaže, živopisna sela, elegantni priobalni gradovi, antičke ruševine i kamenjari u kojima miriše začinsko bilje.
Osim za plivanje i sunčanje, idealna je za razne sportove uključujući planinarenje i ronjenje. Pa ipak, čak i ako zanemarite sve ovo i na Sardiniju dođete samo radi kupanja, nećete pogrešiti, jer teško je odoleti gotovo devičanskim plažama oivičenih eksplizijom svih nijansi plave kristalno čistog Mediterana.
Kada se nađete na Sardiniji odluka koje plaže posetiti nije laka, a ni unutrašnjost ostrva ne bi trebalo propustiti.
Na zapadu je zelena obala „Costa Verde“, pomalo divlja, peskovita i sa neurbanizovanim plažama do kojih vode prašnjavi putevi. Omiljena među njima je Spiaggia della Piscinas, sardinijska „pustinja“, plaža na kojoj se možete dugo meškoljiti u impresivnim peščanim dinama i gledati crvenkasti zalazak sunca.
Iako na plaži postoji bar i mogu se iznajmiti ležaljke, atmosfera je mirna i nema gužve. Za one kojima ovo zvuči penzionerski i dosadno i radije bi razgledali jahte ruskih bogataša na kojima se sunčaju manekenke u usponu, bolja opcija je severo-istočna obala Sardinije poznata kao „Smaragdna obala” i Porto Cervo, nadrealno doterano seoce sa oko 400 stanovnika koje je polovinom prošlog veka kreirao princ Aga Kan kako bi imao mesto za odmor koje ispunjava njegove visoke kriterijume.
Najpoznatije plaže Smaragdne obale su Principe, Capriccioli, Pevero, Liscia Rujia i la Celvia, a tu se nalaze neki od najskupljih hotela na svetu, uključujući “Cala di Volpe” gde se 1977. snimao nastavak Džejms Bonda “Špijun koji me je voleo”.
Kompromisno rešenje može biti istočna obala u koju se usekao Orosejski zaliv, tako ukrotivši talase. Jedno od šarmantnih mesta gde i danas vlada atmosfera opuštenog ribarskog sela i gde osim u avgustu nema gužve na plažama je Cala Ganone.
Selo je poznato po istoimenoj misterioznoj pećini za koju se pretpostavlja da su je davno naseljavale foke, ali danas je nenaseljena. Na ulasku u pećinu je „soba“ nazvana „Bionda“, po deset godina starom kosturu žene pronađenom 1947. godine u pećini.
Ni danas niko ne zna ko je i zašto ubio ovu ženu, ko je takozvana „Bjonda“ bila i kako je dospela u pećinu. Osim Bjondinog duha, u pećini ćete zateći i zaslepljujuće smaragdne bazenčiće, igru sunčevih zraka i vode, i dublje unutra, zaleđena mala jezera, nekada „plaže“ za foke.
Istočna obala, sa dramatičnim liticama planine Đenarđenti i evropskom verzijom Velikog kanjona Gorruppu, nudi, doduše, mnogo više od morskih aktivnosti.
Osim plaža sakojih nećete hteti da mrdnete (Palmasera, Sos Dorroles…), tu je i nuragi selo, Tiskali, gde se na nekoliko sati možete vratiti u praistoriju i diviti se jednostavnim ali neverovatnim građevinama iz 6. veka pre nove ere.
Najbolji način da istražite obalu je, naravno, čamac. Izbegnite skupe organizovane ture, upotrebite sve reči koje znate na italijanskom i ubedite nekog dobroćudnog ribara da vas za nekoliko evra poveze svojim brodom u obilazak.
Osim svega pomenutog, Sardinija je idealna lokacija za aktivni odmor. Ovde možete isprobati razne vodene sportove, planinarenja, pešačenje ali i šetnju interesantnim mediteranskim gradovima kao što su Algero i Kaljari.
Još jedan plus je ukusna i sveža hrana: pasta, antipasta, suvo meso i neizbežni morski plodovi se podrazumevaju. Zbog svežine sastojaka čak i najobičnije makarone sa paradajz sosom imaju božanski ukus. Na
gastronomsku „must“ listu dodajte i mirto – opojni lokalni liker za kompletni užitak.
Autor teksta: N.K.
Preuzmite android aplikaciju.
