Помало неправедно, прва асоцијација на Сардинију често буду џет сет летовалишта која радо својим јахтама или приватним авионима посећују италијански и белосветски милијардери и холивудске звезде.
Друго највеће италијанско острву (после Сицилије) заправо је много више од тога. Сардинију чине и идиличне забачене плаже, живописна села, елегантни приобални градови, античке рушевине и камењари у којима мирише зачинско биље.
Осим за пливање и сунчање, идеална је за разне спортове укључујући планинарење и роњење. Па ипак, чак и ако занемарите све ово и на Сардинију дођете само ради купања, нећете погрешити, јер тешко је одолети готово девичанским плажама оивичених експлизијом свих нијанси плаве кристално чистог Медитерана.
Када се нађете на Сардинији одлука које плаже посетити није лака, а ни унутрашњост острва не би требало пропустити.
На западу је зелена обала „Costa Verde“, помало дивља, песковита и са неурбанизованим плажама до којих воде прашњави путеви. Омиљена међу њима је Spiaggia della Piscinas, сардинијска „пустиња“, плажа на којој се можете дуго мешкољити у импресивним пешчаним динама и гледати црвенкасти залазак сунца.
Иако на плажи постоји бар и могу се изнајмити лежаљке, атмосфера је мирна и нема гужве. За оне којима ово звучи пензионерски и досадно и радије би разгледали јахте руских богаташа на којима се сунчају манекенке у успону, боља опција је северо-источна обала Сардиније позната као „Смарагдна обала” и Porto Cervo, надреално дотерано сеоце са око 400 становника које је половином прошлог века креирао принц Ага Кан како би имао место за одмор које испуњава његове високе критеријуме.
Најпознатије плаже Смарагдне обале су Principe, Capriccioli, Pevero, Liscia Rujia и la Celvia, а ту се налазе неки од најскупљих хотела на свету, укључујући “Cala di Volpe” где се 1977. снимао наставак Џејмс Бонда “Шпијун који ме је волео”.
Компромисно решење може бити источна обала у коју се усекао Оросејски залив, тако укротивши таласе. Једно од шармантних места где и данас влада атмосфера опуштеног рибарског села и где осим у августу нема гужве на плажама је Cala Ganone.
Село је познато по истоименој мистериозној пећини за коју се претпоставља да су је давно насељавале фоке, али данас је ненасељена. На уласку у пећину је „соба“ названа „Bionda“, по десет година старом костуру жене пронађеном 1947. године у пећини.
Ни данас нико не зна ко је и зашто убио ову жену, ко је такозвана „Бјонда“ била и како је доспела у пећину. Осим Бјондиног духа, у пећини ћете затећи и заслепљујуће смарагдне базенчиће, игру сунчевих зрака и воде, и дубље унутра, залеђена мала језера, некада „плаже“ за фоке.
Источна обала, са драматичним литицама планине Ђенарђенти и европском верзијом Великог кањона Gorruppu, нуди, додуше, много више од морских активности.
Осим плажа сакојих нећете хтети да мрднете (Palmasera, Sos Dorroles…), ту је и нураги село, Тискали, где се на неколико сати можете вратити у праисторију и дивити се једноставним али невероватним грађевинама из 6. века пре нове ере.
Најбољи начин да истражите обалу је, наравно, чамац. Избегните скупе организоване туре, употребите све речи које знате на италијанском и убедите неког доброћудног рибара да вас за неколико евра повезе својим бродом у обилазак.
Осим свега поменутог, Сардинија је идеална локација за активни одмор. Овде можете испробати разне водене спортове, планинарења, пешачење али и шетњу интересантним медитеранским градовима као што су Алгеро и Каљари.
Још један плус је укусна и свежа храна: паста, антипаста, суво месо и неизбежни морски плодови се подразумевају. Због свежине састојака чак и најобичније макароне са парадајз сосом имају божански укус. На
гастрономску „must“ листу додајте и мирто – опојни локални ликер за комплетни ужитак.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.