Starosedeoci kažu da čak i kada je Novi Sad bio skoro ceo u njivama, na Salajci je i tada postojalo tvrdo tlo. Ona, u zajednici sa Podbarom, čini dušu grada.
Radi se jednoj od najstarijih gradskih četvrti. Nekada su na ulazu u grad, kod Salajke, postojale dve kapije, Kisačka i Temerinska. Na ovim kapijama starosedeoci su, još onomad, naplaćivali trošarinu i kontrolisali protok robe.
Kada je donošen prvi urbanistički plan Novog Sada, zamišljeno je da se deo Salajke raseli kako bi se tamo napravila industrijska zona. Međutim, građani su se toliko bunili da je zona, na kraju, ipak smeštena na drugi teren.
Upravo taj duh borbenosti jeste ono što posebno oslikava Salajčane kao ljude. Ipak, ponekad se, onako novosadski, tom prkosu dodavalo i štošta informacija kako bi obogatilo sliku, te je na kraju jedna od najpoznatijih karakteristika ovog kraja njegovo rivalstvo sa Podbarom.
“Salajčani jabuke vam gorke, Podbarčani ljube vam devojke!“
Ipak, ljudi koji odrastaju u ovom kraju kažu da arhaično rivalstvo koje se može ubrojati i u urbane legende našeg grada zapravo nije ništa ozbiljno, te da je godinama unazad, partija dobrog fudbala brisala granice među omladinom, odakle god da su bili.
Na Salajci, što bi rekli, svako gleda svoja posla!
Komšije nisu preterano zainteresovane da zavire u tuđe dvorište, što ove meštane Novog Sada, veoma izdvaja u odnosu na recimo Telepčane, Veterničane i druge kojima se prozor najviše izlizao na onoj strani koja gleda u komšijsko dvorište.
Naselje Salajka nadaleko je poznato i kao Slavija. Ovde se nalazi izgralište sportskog društva “Slavija“ koje okuplja mlade sportiste još od 1926. godine. Nekada je zamišljeno da se na ovom prostoru otvori i istoimeni sportski centar, ali do realizacije te ideje, nažalost, nikada nije došlo.
Čini se da je ovaj kraj jedan od retkih koji se uspeo da odoli urbanizaciji tokom svih ovih godina.
Danas je baš teško pronaći zbijene kućice kojima redovi zasađenog duda ispred dvorišta garantuju potrebnu privatnost, osim ukoliko ne živite na ovom prostoru. Međutim, čini se da se već došlo vreme u kojem ni Salajka neće moći da se odupre zameni starih trošnih kuća višespratnicama, jer nam grad postaje sve tesniji.
Kada bismo morali da izdvojimo najpoznatiju ulicu u ovom kvartu, čini se da bismo se našli u trci sa vetrenjačama…
Za neke je to bučna Partizanska ulica koja nam se često nađe kao prvi izbor da poprečimo put kojim smo pošli i brže stignemo na odredište.
Za druge, opet, prometna Temerinska ulica, sa sve pijacom i nabacanim lokalima raznih namena. Kažu da je nekada u ovoj ulici bila po jedna kafana na svakom ćošku, te da bi se tadašnji muškarci na putu do posla, dok bi svratili u svaku da pozdrave prijatelje, napili i na kraju bili neupotrebljivi.
“Tih 206 koraka, dužinom tog sokaka, nikad ja nisam brojao…“
Ulica Jovana Cvijića, iako nije toliko poznata po svojoj bučnosti i prometu, slobodno se može nazvati jednom od značajnijih ulica ovoga kraja. U toj ulici do skoro je živeo jedan od najvećih novosadskih umetnika – Đorđe Balašević.
Duh njegovih pesama živi kroz svaki kutak ovoga kraja, pa je tako na trotoaru urezano i čuvenih 206 koraka koje Đole, kako kaže, nikada nije brojao.
Salajka je obogaćena sa dve obrazovne ustanove, osnovnom školom “Vuk Karadžić“ i srednjom stručnom školom “Pavle Savić“, polaznicima poznatijom kao hemijska škola. Pored osnovne škole nalazi se dva metra visok nadvožnjak kojim prolazi beogradska pruga.
Lokali razbacani po ovom kvartu, za stare Salajčane posebno oživljavaju uspomene.
Omladina iz kraja nekada se okupljala u čuvenim “Verigama“ koje su, onomad, bile fliperana. Danas ovaj lokal i dalje radi punom parom, te okuplja svu novosadsku mladež, ali ovoga puta u ulozi noćnog kluba.
Na Salajci se, takođe, nalazio i klub “Kontrast“ koji je pre nego što je izgoreo važio za mesto sa najboljim provodom u čitavom Novom Sadu.
Ipak, ovi lokali koje smo nabrojali u sebi sadrže samo obrise one prave salajčanske boemske kulture, međutim, na uglu Temerinske i Save Đisalova postoji kafana koja deluje kao poslednja odbrana od urbanizacije i brzine koje nam donosi novo vreme.
Kafana “Slavija kod Riđeg“ veoma je autentična i, ako je verovati crtežima na zidu kafane, stara je minimum sto godina.
Salajčani su poznati po navijanju, dodeljivanju nadimaka, isticanju teritorijalnosti i ponosu na sve ono što njihov kraj decenijama predstavlja.
Kada je potrebno da se slože i zajedno izbore za neke lokalne ciljeve, brišu se sve granice i nejednakosti, dok se u suprotnom, podvlači ozbiljna razlika između Salajčana koji žive sa jedne, te onih koji žive sa druge strane, Temerinske ulice.
Mnogi smatraju da si veći Salajčanin ukoliko ti se kuća nalazi sa desne strane Temerinske ulice kada se pođe od centra, a šta vi mislite?
Preuzmite android aplikaciju.
