Староседеоци кажу да чак и када је Нови Сад био скоро цео у њивама, на Салајци је и тада постојало тврдо тло. Она, у заједници са Подбаром, чини душу града.
Ради се једној од најстаријих градских четврти. Некада су на улазу у град, код Салајке, постојале две капије, Кисачка и Темеринска. На овим капијама староседеоци су, још ономад, наплаћивали трошарину и контролисали проток робе.
Када је доношен први урбанистички план Новог Сада, замишљено је да се део Салајке расели како би се тамо направила индустријска зона. Међутим, грађани су се толико бунили да је зона, на крају, ипак смештена на други терен.
Управо тај дух борбености јесте оно што посебно осликава Салајчане као људе. Ипак, понекад се, онако новосадски, том пркосу додавало и штошта информација како би обогатило слику, те је на крају једна од најпознатијих карактеристика овог краја његово ривалство са Подбаром.
“Салајчани јабуке вам горке, Подбарчани љубе вам девојке!“
Ипак, људи који одрастају у овом крају кажу да архаично ривалство које се може убројати и у урбане легенде нашег града заправо није ништа озбиљно, те да је годинама уназад, партија доброг фудбала брисала границе међу омладином, одакле год да су били.
На Салајци, што би рекли, свако гледа своја посла!
Комшије нису претерано заинтересоване да завире у туђе двориште, што ове мештане Новог Сада, веома издваја у односу на рецимо Телепчане, Ветерничане и друге којима се прозор највише излизао на оној страни која гледа у комшијско двориште.
Насеље Салајка надалеко је познато и као Славија. Овде се налази изгралиште спортског друштва “Славија“ које окупља младе спортисте још од 1926. године. Некада је замишљено да се на овом простору отвори и истоимени спортски центар, али до реализације те идеје, нажалост, никада није дошло.
Чини се да је овај крај један од ретких који се успео да одоли урбанизацији током свих ових година.
Данас је баш тешко пронаћи збијене кућице којима редови засађеног дуда испред дворишта гарантују потребну приватност, осим уколико не живите на овом простору. Међутим, чини се да се већ дошло време у којем ни Салајка неће моћи да се одупре замени старих трошних кућа вишеспратницама, јер нам град постаје све теснији.
Када бисмо морали да издвојимо најпознатију улицу у овом кварту, чини се да бисмо се нашли у трци са ветрењачама…
За неке је то бучна Партизанска улица која нам се често нађе као први избор да попречимо пут којим смо пошли и брже стигнемо на одредиште.
За друге, опет, прометна Темеринска улица, са све пијацом и набацаним локалима разних намена. Кажу да је некада у овој улици била по једна кафана на сваком ћошку, те да би се тадашњи мушкарци на путу до посла, док би свратили у сваку да поздраве пријатеље, напили и на крају били неупотребљиви.
“Тих 206 корака, дужином тог сокака, никад ја нисам бројао…“
Улица Јована Цвијића, иако није толико позната по својој бучности и промету, слободно се може назвати једном од значајнијих улица овога краја. У тој улици до скоро је живео један од највећих новосадских уметника – Ђорђе Балашевић.
Дух његових песама живи кроз сваки кутак овога краја, па је тако на тротоару урезано и чувених 206 корака које Ђоле, како каже, никада није бројао.
Салајка је обогаћена са две образовне установе, основном школом “Вук Караџић“ и средњом стручном школом “Павле Савић“, полазницима познатијом као хемијска школа. Поред основне школе налази се два метра висок надвожњак којим пролази београдска пруга.
Локали разбацани по овом кварту, за старе Салајчане посебно оживљавају успомене.
Омладина из краја некада се окупљала у чувеним “Веригама“ које су, ономад, биле флиперана. Данас овај локал и даље ради пуном паром, те окупља сву новосадску младеж, али овога пута у улози ноћног клуба.
На Салајци се, такође, налазио и клуб “Контраст“ који је пре него што је изгорео важио за место са најбољим проводом у читавом Новом Саду.
Ипак, ови локали које смо набројали у себи садрже само обрисе оне праве салајчанске боемске културе, међутим, на углу Темеринске и Саве Ђисалова постоји кафана која делује као последња одбрана од урбанизације и брзине које нам доноси ново време.
Кафана “Славија код Риђег“ веома је аутентична и, ако је веровати цртежима на зиду кафане, стара је минимум сто година.
Салајчани су познати по навијању, додељивању надимака, истицању територијалности и поносу на све оно што њихов крај деценијама представља.
Када је потребно да се сложе и заједно изборе за неке локалне циљеве, бришу се све границе и неједнакости, док се у супротном, подвлачи озбиљна разлика између Салајчана који живе са једне, те оних који живе са друге стране, Темеринске улице.
Многи сматрају да си већи Салајчанин уколико ти се кућа налази са десне стране Темеринске улице када се пође од центра, а шта ви мислите?
Преузмите андроид апликацију.
