Салајка је део града Новог Сада који је најпознатија по овдашњем фудбалском клубу и мирном начину живота. Његови становници истичу канал Дунав – Тиса – Дунав на северу, али и занатске радњице по коме је ово насеље познато.
Неки пак, ово насеље вежу по добро познатој улици коју је опевао Ђорђе Балашевић или кући чувене српске научнице Милеве Марић.
Градска четврт Салајка
Градска четврт Салајка налази се између градских насеља Подбара, Стари град, Роткварија, Банатић, али и Индустријске зоне и канала ДТД, односно омеђена је двема великим улицама – Кисачком и Темеринском, као и каналом ДТД на самом северу.
Ово насеље је име добило по некадашњој угарској општини Зала или Сала одакле се на територији данашње Салајке доселио велики број становника. Првобитно је настало име за становнике – Салајци, а потом и Салајчани по коме су читав крај прозвали Салајка.
У овој четврти смештене су две познате школе: Основна школа „Вук Караџић“ и Техничка школа „Павле Савић“. Основна школа постоји преко сто година, од 1911. године, док техничка школа постоји од 1961. године, али тада је била позната као Хемијско-технолошка школа.
Иако су од државних образованих институција ове две школе једине, Салајка је дом за велики број приватно – образованих установа. Тако се на овом потезу налази неколико приватних вртића, приватна основна школа, али и две средње школе – економска и медицинска.
Од првих насељавања на овај део града чувена Темеринска пијаца је била синоним за куповину. Смештена у Темеринској улици на броју 19. једна је од најстаријих новосадских пијаца. У време насељавање Салајке становници су углавном били пољопривредници који су своје производе продавали на пијаци.
Иако је Темеринска пијаца свима позната, оно што представља понос свих становника Салајке јесте ОФК „Славија„. Овај клуб на територији Салајке постоји скоро 100 година, а специфичан назив Славија, није назив који је добијен по познатој беградској четврти већ по новосадској.
Наиме, током 80-их година прошлога века читав овај крај, укључујући и делове Роткварије, Подбаре, Слане Баре, Клисе, Шангај, Индустријске зоне, али и Каћа, Будисаве и Ковиља се називао Славија.
Поред вољеног фудбала, на Славији се игра и рукомет, али и кошарка.
Ипак оно што је поред фудбала, право уживање видети на Салајци јесте канал ДТД. Северна граница овом новосадском насељу представља доноси праву природну благодат са бројним потенцијалима.
Да ово није само место спорта и лепог пејзажа, говори и то да су бројни познати Новосађани потекли управо са овог краја. За неке од њих чули су сви, попут славне научнице Милеве Марић, чија се породична кућа налази на адреси Кисачка 22.
Ту је и славни новосадски кантаутор Ђорђе Балашевић и његова породична кућа која је смештена у надалеко опеваној и познатој улици, улици Јована Цвијића.
Иако би се рекло да је ово сасвим довољно поменути за значај једне новосадске четврти, ипак мора се истаћи да је ово место већ дуги низ година познато по предузећима. У ранијим годинама, то су била мала предузећа, занатска, од којих се добар део и дан данас налази на потезу Темеринске улице, а данас је ово место великих компанија попут Нови Сад – Гас доо, Водовода и каналазиције, Емецете, разник аутомобилских компанија, фарбара, фирми за продају делова и уређаја беле технике, итд….
Салајка, иако на својој територији има велики број кућа и носи епитет мирног насеља, ипак има довољно теретана, кафића и ресторана, ноћних клубова, а чак се може похвалити и постојањем хотела.
Поред тога, овде су смештени многобројни трговински објекати.
Познатије улице Салајке су: Јована Цвијића, Шајкашка, Бранка Радичевића, Косте Шокице, Теодора Мандића…
Banatić – Kuća „Blokstoka“ i mnogima početna tačka Novog Sada (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
