Гинцбург је открио да су лекари током процеса морали значајно да смање дозу вакцине – показало се да лек изазива изузетно снажну реакцију имуног система.
Научни руководилац руског Националног истраживачког центра „Гамалеја“, академик Александар Гинцбург, потврдио је да су испитивања прве руске персонализоване вакцине против рака „Неоанковак“ ушла у кључну фазу. Први пацијент на свету који прима овај лек, мушкарац из Курске области који болује од меланома, успешно је примио четврту дозу.
Академик Гинцбург је открио да су лекари током процеса морали значајно да смање дозу вакцине, али из позитивног разлога – показало се да лек изазива изузетно снажну реакцију имуног система.
-Смањили смо дозу вакцине јер она изазива бесну експресију антигена и делује изузетно јако – изјавио је Гинцбург, додајући да је пацијент након терапије пуштен кући и да лекари преко мобилне апликације у онлајн режиму прате његово здравствено стање.
Како функционише нова мРНК технологија?
За разлику од старих, пептидних вакцина које су се развијале последњих 20 година и имале слабу ефикасност, „Неоанковак“ користи напредну мРНК технологију. Ова метода омогућава да активна супстанца продре директно у ћелију и натера имуни систем да створи „Т-убице“ (ЦД8-лимфоците) који циљано уништавају ћелије рака.
Вакцина се не даје самостално, већ у комбинацији са леком „Пембролизумаб“ (инхибитор контролних тачака). Овај лек скида хемијски штит са тумора и претвара његово окружење из „хладног“ у „топло“, чиме се Т-лимфоцитима омогућава да лакше продру унутар самог тумора и униште га.
Изабран и други пацијент
Руски научници су већ одабрали и другог пацијента за тестирање, а критеријум је био исти као и код првог – високо мутационо оптерећење тумора.
Лекари објашњавају да се персонализована вакцина лакше прилагођава и прави када тумор има најмање 10 мутација на милион нуклеотида, док код прва два пацијента та бројка износи чак 30 мутација.
Вештачка интелигенција и градња домаћих погона
Да би се процес убрзао, Центар „Гамалеја“ у сарадњи са другим институтима планира покретање специјализованог Дата-центра. Идеја је да се пребацивањем система на вештачку интелигенцију (АИ) време израчунавања и прављења генетског портрета тумора за сваког појединачног болесника скрати на свега пола сата. За овај пројекат потребно је око 4-5 милијарди рубаља.
Такође, због високих цена и отежане набавке сировина из иностранства, у склопу Центра „Гамалеја“ у току је изградња три нова погона како би Русија самостално производила све компоненте (ферменте, липиде и нуклеотиде) неопходне за синтезу ове мРНК вакцине. Погон за производњу фермената је већ у потпуности завршен и пуштен у рад.
Трамп честитао Де ла Есприели успех у првом кругу избора за председника Колумбије
Преузмите андроид апликацију.
