Научници су представили резултате истраживања који указују да би лек амивантамаб могао да постане значајан корак у лечењу одређених облика узнапредовалог рака, што нам је детаљније објаснио Кевин Харингтон, професор биолошких терапија за рак на Институту за истраживање рака у Лондону.
Код дела пацијената примећено је значајно смањење тумора, док су код неких они потпуно нестали, чак и након што претходне терапије нису дале резултате.
Троструко делујућа ињекција против рака
Међународно клиничко испитивање, спроведено у 11 земаља, обухватило је пацијенте код којих се болест вратила или проширила, а који нису реаговали на стандардне методе лечења попут хемотерапије и имунотерапије.
Амивантамаб је довео до смањења тумора код више од трећине учесника студије, а први ефекти примећени су већ неколико недеља након почетка терапије. Код 15 пацијената лекари нису више могли да детектују туморе.
Кевин Харингтон, професор биолошких терапија за рак на Институту за истраживање рака у Лондону, рекао је да су ово до сада невиђено снажни одговори код пацијената чија је болест постала отпорна и на хемотерапију и на имунотерапију.
– Реч је о групи пацијената код којих су могућности лечења изузетно ограничене, тако да је овакав резултат заиста значајан – додаје професор.
Испитивања се настављају
Професор Харингтон, који ради и као консултант-онколог у фондацији „Роyал Марсден“, сматра да би ова терапија могла да помогне великом броју људи широм света.
У истраживању су учествовала 102 пацијента са туморима главе и врата. Код 43 особе забележен је позитиван одговор на терапију, код 28 пацијената тумори су се значајно смањили, док су код 15 потпуно нестали. Слични резултати примећени су и код појединих оболелих од рака плућа.
Лек амивантамаб, иза којег стоји компанија „Јохнсон & Јохнсон“, тренутно је предмет око 60 клиничких студија које испитују његову ефикасност код различитих врста карцинома, укључујући рак плућа, дебелог црева, мозга и желуца.
Како функционише „паметна“ терапија?
Стручњаци наводе да амивантамаб делује кроз три различита механизма. Он блокира ЕГФР, протеин који подстиче раст туморских ћелија, спречава активацију МЕТ сигналног пута који рак користи за избегавање терапије, а истовремено подстиче имуни систем да ефикасније нападне тумор.
Међу првим пацијентима који су имали корист од ове терапије налази се и Карл Волш (56), којем је рак језика дијагностикован у мају 2024. године. Годину дана касније укључен је у клиничку студију „ОригАМИ-4“ у болници „Роyал Марсден“.
– У почетку сам лечен и хемотерапијом и имунотерапијом, које нажалост нису биле успешне. Тада ми је препоручено учешће у испитивању „ОригАМИ-4“. Сада сам на 17. циклусу лечења и веома сам задовољан досадашњим напретком – каже Волш.
Лакша примена и мање нуспојава
За разлику од многих онколошких терапија које се дају инфузијом, амивантамаб се примењује путем поткожне ињекције. То омогућава брже лечење и једноставнију примену у амбулантним условима.
Према подацима истраживања, већина нежељених ефеката била је благог или умереног интензитета, а мање од 10 одсто пацијената прекинуло је терапију због нуспојава.
Волш истиче да му је лечење значајно побољшало квалитет живота.
– Пре почетка испитивања имао сам проблема са говором и тешко сам јео због отока и болова. Од почетка терапије оток се значајно смањио, а болови су много мањи. Такође више немам исте озбиљне нуспојаве које сам имао током хемотерапије. Када је било најгоре, јео сам супе, пиринач-пудинг, конзерве равиола и шпагета и безброј омлета, уз три прописана нутритивна млечна напитка дневно.
Изгубио сам доста килограма. Већ након само два циклуса терапије исхрана је почела да ми се враћа у нормалу, а после шест месеци могао сам да једем све. Највише сам уживао у првом великом бифтеку. Говор ми се потпуно нормализовао, а на послу редовно разговарам преко слушалица без икаквих проблема – наглашава Волш.
Научници истичу да је истраживање обухватило пацијенте са карциномима главе и врата који нису имали ХПВ-позитиван орофарингеални планоцелуларни карцином.
Ова група оболелих сматра се посебно изазовном за лечење, јер тумори који нису повезани са ХПВ инфекцијом углавном имају лошији одговор на терапије и тежу прогнозу.
Управо због тога, постигнути резултати привукли су велику пажњу стручњака. Пацијенти који су добијали амивантамаб у просеку су живели 12,5 месеци од почетка терапије, иако је реч о облику болести код којег стандардне методе лечења често престају да дају резултате.
Професор Кристијан Хелин, извршни директор Института за истраживање рака наводи да ова студија показује како развој нових терапија кроз ригорозна истраживања рака може да доведе до значајног напретка чак и за пацијенте са веома ограниченим могућностима лечења.
Шпанију у априлу посетило више од девет милиона страних туриста, оборен нови рекорд
Преузмите андроид апликацију.
