Džad Tramp je izgubio poziciju bele kugle posle samo 12 osvojenih poena, ona je ostala priljubljena uz klaster crvenih i morao je da pređe u defanzivu.
Tek je bio početak 15. frejma i opet su igrači zauzeli pozicije oko stola za nadmetanje što boljim defanzivnim udarcima.
Nepun minut kasnije mlađi Englez odigrao je sasvim solidan „sejfti“ i postavio kuglu dosta blizu mantinele, ali se jedna crvena odvojila od ostalih i stariji je imao polušansu.
Na semaforu je u tom trenutku pisalo 14:11 za Ronija O’Salivena, ali rezultat nije u potpunosti oslikavao situaciju na najvećem borilištu u svetu snukera – momentum nije bio na strani onog ko je vodio.
Ulog je bio ogroman, u pozadini se presijavao najvažniji pehar u ovom sportu, a nervoza je, posebno posle treće sesije, bila izraženija nego ikada. Međutim, dilema šta će sledeće odigrati nije postojala…
Jedan od najvećih sportista koje je Engleska iznedrila zauzeo je poziciju na ivici stola, u skladu sa sopstvenim nadimkom poslao „raketu“ po dijagonali i ta jedna, odvojena crvena kugla, završila je u sredini rupe.
Usledilo je čuveno „C’mon Ronnie“ i gromoglasan aplauz nešto manje od hiljadu ljudi na tribinama Krusibl teatra.
„Da li je ovo udarac turnira“, bilo je jedno od pitanja na društvenim mrežama kada se bela zaustavila na sredini, u blizini plave.
Odgovor je, nesumnjivo, bio potvrdan – Roni je napravio brejk od 82 poena, poveo 15:11 i odbio nalet rivala koji je furiozno odigrao tokom prepodneva. Finale Svetskog prvenstva je u tom trenutku bilo rešeno.
O’Saliven se nekoliko sati ranije našao u situaciji u kojoj možda nikada nije tokom profesionalne karijere, a u kojoj je Džad Tramp bio u polufinalnom okršaju sa Markom Vilijamsom.
Imao je ogromno vođstvo, ali ga je momak iz Bristola oduvao sa stola tokom treće sesije i sa 12:5 došao do 14:11.
Trampovo emotivno pražnjenje nakon dramatičnog trijumfa nad Velšaninom u polufinalu (izgubio je sedam frejmova prednosti, a onda u odlučujućem uspeo da pobedi) bilo je veće od snage i samopouzdanja koje je dobio novim uspehom u Šefildu i teško je mogao da parira raspoloženom O’Salivenu.
Od samog početka je 46-godišnjak bio dominantan i koristio svaku Džadovu grešku, a njih je najviše bilo tokom drugog perioda, u kojem je Roni obezbedio, ispostaviće se, nedostižnu prednost.
Bez obzira na iskustvo i nestvarni talenat koji poseduje, veliko je pitanje da li bi zadržao vođstvo da je i opisana, 26. partija otišla na stranu mlađeg Engleza.
Šampion iz 2019. se nije predavao i do kraja je kompletirao dva senčurija, ali je Roni imao odgovor na sve i, uprkos jakim emocijama, došao je do najvećeg uspeha u karijeri.
Kako to čudno zvuči kada se kaže za nekoga ko je do tog trenutka bio šestostruki svetski šampion i neko za koga 90% fanova snukera tvrde da je najveći svih vremena.
Sedmim peharom u Krusiblu izjednačio se čuvenim Stivenom Hendrijem na prvom mestu večne liste i sada ne postoji argument koji bi mogao to laskavo priznanje da mu opovrgne.
Najveći rival u Ronijevoj karijeri svakako je Džon Higins, jedan od izdanaka nadaleko poznate „generacije 92“ i snukeraš kojeg je „raketa“ rasturila u polufinalu.
„Mislim da će to cementirati njegov status u svačijim očima. Mnogi se i dalje drže podatka da Stiven ima sedam titula na svetskim prvenstvima, ali za mene debata ne postoji“, istakao je Škot nakon poraza u subotu.
O’Saliven je onim osvojenim 2001, 2004, 2008, 2012, 2013. i 2020. dodao još jedan pehar i nastavio trodecenijsku dominaciju kojoj, kako stvari stoje, kraja nema.
Došao je do 39. rangirnog trofeja, a 21. iz grupe onih koji čine „triplu krunu“ u snukeru – Svetsko prvenstvo, Otvoreno prvenstvo Velike Britanije i Masters.
„Želim da uputim ogromne čestitke Roniju, bilo je zadovoljstvo deliti sto sa njim. Tokom čitave moje karijere je bio dobar prema meni, dozvoljavao mi da treniram sa njim kada sam bio mlad i učim od njega. Ovo je neverovatno dostignuće i u istoriju će otići kao najbolji snukeraš svih vremena“, rekao je Tramp.
„Sve je bolji i bolji, njegovu odlučnost i posvećenost možete videti na borilištu. Retko kada promašuje kugle u meču od 31 frejma. Mislim da je bio najbolji igrač tokom celog turnira, a ja sam srećan što sam uspeo da vratim meč ovog popodneva“, dodao je „kec u rukavu“, uz priznanje da je bio isceđen nakon okršaja sa Vilijamsom.
Roni nije mogao da sakrije suze, zagrljaj dvojice finalista trajao je duže od dva minuta i to je potvrda o veličini i značaju učinjenog.
„Ovo je možda i najbolji rezultat koji sam ikada napravio. Gigantska borba protiv snažnog protivnika koji je mlad i gladan. Morao sam da se borim za svaki poen. Čak i kod rezultata 12:5 znao sam da nije gotovo“, podvukao je novi-stari šampion.
„Postao sam emotivniji poslednjih godina, ali pretpostavljam da je tako kada ostariš. Imam 46 godina i igram protiv momaka koji su u ranim dvadesetima. Teraju me da ostanem zdrav, fizički spreman i da čuvam razuman kalendar.“
Iako su novinari i navijači odmah želeli da znaju kakvo je njegovo mišljenje o istorijskoj trci u kojoj učestvuje, engleski velikan je želeo samo da uživa u momentu.
„Divan trenutak i sjajno je što sam mogao da ga podelim sa svojom porodicom“, zaključio je Roni.
O’Saliven je sada izjednačio ili nadmašio sve rekorde koje je držao Hendri, što nekako podseća na pohod koji je Novak Đoković, sa kojim se često u prošlosti poistovećivao, započeo u januaru 2011.
Zauzima prvo mesto liste igrača sa trocifrenim brojem brejkova, ima najviše 147-ica (čak 15) i, koliko god paradoksalno zvučalo sa punih 46 godina, vreme je pred njim za postavljanje novih granica.
Najboljeg tenisera sveta očekuje još nekoliko sezona borbe sa Rafaelom Nadalom za laskavu GOAT titulu, dok u snukeru ona zasigurno stoji uz ime Ronija O’Salivena.
Preuzmite android aplikaciju.
