Џад Трамп је изгубио позицију беле кугле после само 12 освојених поена, она је остала приљубљена уз кластер црвених и морао је да пређе у дефанзиву.
Тек је био почетак 15. фрејма и опет су играчи заузели позиције око стола за надметање што бољим дефанзивним ударцима.
Непун минут касније млађи Енглез одиграо је сасвим солидан „сејфти“ и поставио куглу доста близу мантинеле, али се једна црвена одвојила од осталих и старији је имао полушансу.
На семафору је у том тренутку писало 14:11 за Ронија О’Саливена, али резултат није у потпуности осликавао ситуацију на највећем борилишту у свету снукера – моментум није био на страни оног ко је водио.
Улог је био огроман, у позадини се пресијавао најважнији пехар у овом спорту, а нервоза је, посебно после треће сесије, била израженија него икада. Међутим, дилема шта ће следеће одиграти није постојала…
Један од највећих спортиста које је Енглеска изнедрила заузео је позицију на ивици стола, у складу са сопственим надимком послао „ракету“ по дијагонали и та једна, одвојена црвена кугла, завршила је у средини рупе.
Уследило је чувено „C’mon Ronnie“ и громогласан аплауз нешто мање од хиљаду људи на трибинама Крусибл театра.
„Да ли је ово ударац турнира“, било је једно од питања на друштвеним мрежама када се бела зауставила на средини, у близини плаве.
Одговор је, несумњиво, био потврдан – Рони је направио брејк од 82 поена, повео 15:11 и одбио налет ривала који је фуриозно одиграо током преподнева. Финале Светског првенства је у том тренутку било решено.
О’Саливен се неколико сати раније нашао у ситуацији у којој можда никада није током професионалне каријере, а у којој је Џад Трамп био у полуфиналном окршају са Марком Вилијамсом.
Имао је огромно вођство, али га је момак из Бристола одувао са стола током треће сесије и са 12:5 дошао до 14:11.
Трампово емотивно пражњење након драматичног тријумфа над Велшанином у полуфиналу (изгубио је седам фрејмова предности, а онда у одлучујућем успео да победи) било је веће од снаге и самопоуздања које је добио новим успехом у Шефилду и тешко је могао да парира расположеном О’Саливену.
Од самог почетка је 46-годишњак био доминантан и користио сваку Џадову грешку, а њих је највише било током другог периода, у којем је Рони обезбедио, испоставиће се, недостижну предност.
Без обзира на искуство и нестварни таленат који поседује, велико је питање да ли би задржао вођство да је и описана, 26. партија отишла на страну млађег Енглеза.
Шампион из 2019. се није предавао и до краја је комплетирао два сенчурија, али је Рони имао одговор на све и, упркос јаким емоцијама, дошао је до највећег успеха у каријери.
Како то чудно звучи када се каже за некога ко је до тог тренутка био шестоструки светски шампион и неко за кога 90% фанова снукера тврде да је највећи свих времена.
Седмим пехаром у Крусиблу изједначио се чувеним Стивеном Хендријем на првом месту вечне листе и сада не постоји аргумент који би могао то ласкаво признање да му оповргне.
Највећи ривал у Ронијевој каријери свакако је Џон Хигинс, један од изданака надалеко познате „генерације 92“ и снукераш којег је „ракета“ растурила у полуфиналу.
„Мислим да ће то цементирати његов статус у свачијим очима. Многи се и даље држе податка да Стивен има седам титула на светским првенствима, али за мене дебата не постоји“, истакао је Шкот након пораза у суботу.
О’Саливен је оним освојеним 2001, 2004, 2008, 2012, 2013. и 2020. додао још један пехар и наставио тродеценијску доминацију којој, како ствари стоје, краја нема.
Дошао је до 39. рангирног трофеја, а 21. из групе оних који чине „триплу круну“ у снукеру – Светско првенство, Отворено првенство Велике Британије и Мастерс.
„Желим да упутим огромне честитке Ронију, било је задовољство делити сто са њим. Током читаве моје каријере је био добар према мени, дозвољавао ми да тренирам са њим када сам био млад и учим од њега. Ово је невероватно достигнуће и у историју ће отићи као најбољи снукераш свих времена“, рекао је Трамп.
„Све је бољи и бољи, његову одлучност и посвећеност можете видети на борилишту. Ретко када промашује кугле у мечу од 31 фрејма. Мислим да је био најбољи играч током целог турнира, а ја сам срећан што сам успео да вратим меч овог поподнева“, додао је „кец у рукаву“, уз признање да је био исцеђен након окршаја са Вилијамсом.
Рони није могао да сакрије сузе, загрљај двојице финалиста трајао је дуже од два минута и то је потврда о величини и значају учињеног.
„Ово је можда и најбољи резултат који сам икада направио. Гигантска борба против снажног противника који је млад и гладан. Морао сам да се борим за сваки поен. Чак и код резултата 12:5 знао сам да није готово“, подвукао је нови-стари шампион.
„Постао сам емотивнији последњих година, али претпостављам да је тако када остариш. Имам 46 година и играм против момака који су у раним двадесетима. Терају ме да останем здрав, физички спреман и да чувам разуман календар.“
Иако су новинари и навијачи одмах желели да знају какво је његово мишљење о историјској трци у којој учествује, енглески великан је желео само да ужива у моменту.
„Диван тренутак и сјајно је што сам могао да га поделим са својом породицом“, закључио је Рони.
О’Саливен је сада изједначио или надмашио све рекорде које је држао Хендри, што некако подсећа на поход који је Новак Ђоковић, са којим се често у прошлости поистовећивао, започео у јануару 2011.
Заузима прво место листе играча са троцифреним бројем брејкова, има највише 147-ица (чак 15) и, колико год парадоксално звучало са пуних 46 година, време је пред њим за постављање нових граница.
Најбољег тенисера света очекује још неколико сезона борбе са Рафаелом Надалом за ласкаву ГОАТ титулу, док у снукеру она засигурно стоји уз име Ронија О’Саливена.
Преузмите андроид апликацију.
