За српски народ 1826. година била је веома битна из два разлога. Први, који је одмах био очигледан је стварање Матице Српске у Пешти, док се други, рођење Светозара Милетића у Мошорину, тек након пуно година испоставило као веома значајно.
Упознаћемо вас са ликом и делом Светозара Милетића, најбољим ђаком кога је Српска православна велика гимназија у Новом Саду икада имала!
Више интересантних новосадских прича можете погледати овде.
Светозар је рођен као један од седморо деце у сиромашној породици, и док се мајка бринула о деци, отац Сима био је чизмар који је покушавао да обезбеди кору хлеба за своју породицу и колико – толико ишколује своју децу.
Личност Светозара Милетића је показатељ да се труд и упорност исплати чак и у ситуацијама када мислимо да нема никога ко би нас погурао у животу.
Његово школовање било је финансирано од стране имућних и угледних Срба тог времена. Директор Српске православне велике гимназије Јован Хаџић примио је Светозара у своју кућу и о њему се родитељски бринуо све док није положио адвокатски испит.
Већ у четвртом разреду гимназије добио је стипендију Јосифа Рајачића и уз његову помоћ се одмах након матуре уписао у Евангелистички лицеј у Пожуну тј. данашњој Братислави.
Пожун је Светозару служио за унапређење своје опште културе и обликовање себе као младог и успешног политичара. Тамо се укључио у рад српске ђачке дружине Слобода и под утицајем њихових свесловенских идеја свом имену чак додао име Свеслав.
У јеку школовања погодиле су га грађанске револуције које су му измениле живот и успориле даљи наставак учења.
Оптужен од стране мађарских колега да је издајник, како би успоставио мир, Милетић је организовао Новосадску омладинску скупштину која је била претходница Мајске скупштине којом су Срби издејствовали прве повластице од Аустроугара.
Мајском скупштином 1848. проглашена је Српска Војводина, а Светозареве заслуге у том процесу биле су велике.
Након смиривања буре политичких дешавања на нашим просторима, Милетић успева да се врати свом школовању, те у Бечу наставља студије права и на крају полаже адвокатски испит.
Трагање за истином и правдом водило га је по целом свету, али је напокон као остварени адвокат одлучио да се врати кући.
Родољуб, какав је био, након својих путешествија за знањем, одлучио је да своју адвокатску канцеларију отвори управо у нашем Новом Саду…
Наставиће се…
Преузмите андроид апликацију.
