За већину ствари у животу постоји право време. Није свеједно када ће у животу нашег детета неке ствари доћи на ред. У првим годинама живота формира се емотивна стабилност особе. Ако тада не будемо уз дете, ако га не привијемо уз себе, ма колико га касније волели, то ће оставити трајну последицу и од њега направити емотивно гладног човека.
Ако дозволимо да нам дете првих пар година живота буде пасивно, загледано у екран, то ће заувек одредити број његових синапси.
Ако дозволимо да ваша деца не раде рукама, њихов интелектуални потенцијал никада неће бити развијен у потпуности. Прве године живота формирају доминантно број синапси у мозгу. Касније можете ићи на бескрајно много радионица, потенцијал вашег детета биће мање више дефинисан. Интелигенција је готово трајна карактеристика човека. Каснији напредак или губитак интелигенције, могућ је само у нијансама.
Грешке које су направљене због тога што је малом детету дати телефон у руке су ненадокнадиве
Ако деци у школи не понудимо садржаје у које је потребно дубље интелектуално заронити, наша деца заувек ће имати потребу да остану на површини тј. постаће интелектуално лење или интелектуално инертне особе. Ово се веома тешко и веома ретко превазилази. Људски мозак атрофира, као и мишићи и има тенденцију да очува ниво активности на који је навикнут.
И када је реч о социјализацији, ствари су идентичне. Све треба одрадити на време
Ако малу децу не научимо да поштују потребе брата и сестре, баке и деде, док су у нашој кући, након што период детињства прође, заувек се губи прилика да од њих направимо емпате, тј. људе којима су туђа осећања важна. Они то сами од себе у одраслом добу не могу начинити. Односно, није толико ствар у томе што неће моћи, већ неће желети. Њима неће бити јасно зашто би се неко ,“оптерећивао другима“.
Ако их у детињству не научимо да се повинују, заувек ће его владати њиховим животом. Игра моћи обележиће све њихове међуљудске односе, а гордост заувек удаљити од великих животних радости.
Ако им у првих 10 година живота ускратимо време за игру, убићемо неповратно њихову креативност
Ако своју младост, „не издувају“ и у периоду од 13 до 19 не стекну прве симпатије, не остваре прву комуникацију са супротним полом , постоји могућност да трајно остану усемљени.
Ако будемо учили децу да се животни партнери траже након тридесете, задесиће их сасвим сигурно веома слаба понуда. И нема назад, готово, прошло. Сви квалитетни партнери већ ће бити заузети.
Ако им будемо поручивали да за децу има времена, и да је важно да прво развију каријеру и пропутују, па тек онда добију пород, кад буду спремни, огромне су им шансе да ће морати на вештачку оплодњу.
Ако сматрамо да наша деца треба да отпочну са радом и одговорношћу оног дана када оду из наших кућа, можемо бити готово сигурни да ће то бити никада.
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Преузмите андроид апликацију.
